ZRENJANIN – Problem pijaće vode u Zrenjaninu nije rešen izgradnjom Fabrike vode. Situacija jeste bolja od kako Fabrika radi, ali problem i dalje postoji, jer, iako možda voda izlazi čista iz fabrike, ona prolazi kroz prljave i često bušne cevi, i do krajnjeg korisnika opet dolazi neupotrebljiva, izjavio je predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. On je gostujući u emisiji „Dan uživo“ na televiziji N1 rekao da rešenje može biti regionalni vodovod, po ugledu na Istru.

Samo obećanja i izgovori, a rešenja nema

- Od 2012. godine pa do dana današnjeg imamo konstantna obećanja vladajuće koalicije da će biti rešeno pitanje vodosnabdevanja građanki i građana Zrenjanina, ali dobijamo samo pomeranje termina i nove izgovore. Fabrika vode ne obezbeđuje uvek dovoljno kvalitetnu vodu, a prema informacijama kojima raspolažemo ni kapacitet, ni pritisak koji stvara nisu dovoljno dobri – kaže Kostreš. 

On ukazuje da nije voda neuslovna za piće od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, ali ističe da je ta partija dobila izbore jer je obećala da će rešiti pitanje pijaće vode. Kaže da je partner za izgradnju fabrike vode, firma Zilio, neadekvatan, jer su oni do sada rešavali problem pijaće vode u manjim sredinama, a Zrenjanin je, prema informacijama koje ima, najveći grad kojem su pokušali da reše problem. Pošto u Vojvodini više opština i gradova, pogotovo u Srednjem i Severnom Banatu, ima problem sa pijaćom vodom, Zilio je svoje usluge nudio i Novom Bečeju, ali su ih oni odbili. Ističe da bi voleo da to bude rešeno, ali da je sada opravdano biti pesimista u ovakvoj situaciji, jer za osam godina nije rešen ovaj problem.

- Sada jeste situacija bolja, ali problem nije rešen. Sada su česte havarije, nestanci vode, leti je nedovoljan pritisak vode. To nije trajno rešenje. Ako Fabrika vode profunkcioniše i budemo imali dovoljnu količinu vode i dobar pritisak i kvalitet vode, taj kvalitet vode će biti na izlasku iz Fabrike. A šta će se desiti kada ta voda prođe kroz cevi koje su decenijama stare, jedan broj cevi je i azbestan? – upitao je Kostreš. 

Regionalni vodovod po ugledu na Istru

Na pitanje zašto LSV, koja je bila i u vlasti sa demokratama, ništa nije ranije učinila na rešenju tog problema, Kostreš navodi da su ligaši „nažalost uvek bili manjinski partner u vlasti, i nismo uspeli da ubedimo naše koalicione partnere da je to put kojim treba ići“. Napominje da LSV od 2000. godine zagovara ideju pravljenja regionalnog vodovoda za Severni i Srednji Banat, tu ideju je pokušala da sprovede 2010. godine, kada je bila deo vlasti u Zrenjaninu sa Demokratskom strankom, ali bez uspeha. Tada je mišljenje DS prevladalo i potpisan je sporazum sa jednom nemačkom firmom kako bi se pokušalo da se taj problem reši.

- Moram da kažem da je LSV i tada i sada smatrala da mi treba da probamo da rešimo pitanje pijaće vode u ovom delu Banata, gde je pijaća voda problematična, po ugledu na istarski vodovod. U Banatu imamo odlična izvorišta vode u okolini Kovina i Bele Crkve – dodaje Kostreš. 

Niko ne primećuje da je budžet Vojvodine mali

Povodom nezadovoljstva budžetom Vojvodine, ističe da je teško upravljati pokrajinskom administracijom, ako nemate definisane prihode.

- Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine i Ustavnim zakonom je doneta odluka ,odnosno bilo je određeno da Zakon o finansiranju Vojvodine i Zakon o nadležnostima vojvodine moraju biti doneti do 31.12. 2008. godine. To vreme je daleko iza nas i APV i cela Srbija se po tom pitanju nalaze u neustavnom položaju. Veoma je teško upravljati pokrajinskom administracijom ako vi nemate zakonom definisane prihode. Imate činjenicu da se stalno poziva na sedam posto koji se nalaze u Ustavu RS i ja mogu odgovorno da kažem da je samo prvi put Ustav po tom pitanju bio u potpunosti ispoštovan i nikad više. Nikad nismo dobili odgovor zašto Vojvodina ima sedam posto budžeta Srbije, ako čini najmanje 25% stanovništva, 27% njene teritorije – naveo je Kostreš.

Kako kaže, kad je SNS dolazila na vlast, obećali su da se to više nikada neće dogoditi.

- To „više nikada se neće dogoditi“ znači da, recimo, grad Beograd danas, koji ima 10 ili 20 posto manje stanovnika nego APV, ima gotovo 50% veći budžet. I to je ono što je za nas problem. Nije nama problem što Beograd ima toliki budžet, što se nas tiče, Beograd može da ima i pet puta veći budžet i treba svaka lokalna samouprava da ima maksimalni budžet, ali je problem da AP Vojvodina, kao ustavna kategorija i kao deo Srbije, koji je i ekonomski i na svaki drugi način razvijeniji deo Srbije, sada srlja u problem i imamo situaciju da iz pokrajine niko ni ne primeti da je budžet APV mali, da nije dovoljan. Pristaje se na to da još od pokrajinske administracije Bojana Pajtića imamo ideju sa fruškogorskim tunelom koji ni do dan danas nije završen. Znači, imamo samo velike najave, lepe reči, a u suštini se ništa ne dešava. To je nama veliki problem – zaključio je Kostreš.

 (SzILSV, 19.12.2020)