KOVAČICA – Položaj Roma u Vojvodini je mnogo bolji u odnosu na ostale krajeve Srbije. Mimo Vojvodine nemamo nijedan razred osnovne škole gde se sluša nastava na romskom jeziku, rekao je funkcioner Lige Roma Vojvodine Darko Šajn.

Romi u Vojvodini od 16. veka

On je u izjavi novinarima u Kovačici podsetio da su se prvi Romi naselili u Vojvodini za vreme Turskog carstva u 16. veku, a da se veći broj doselio u naredna dva veka. Uglavnom su živeli u odvojenim naseljima zvanim „cigan-mala“ i bili su kovači ili muzičari. Prema njegovim rečima, problemi Roma su od početka bili socijalno ekonomski status koji je bio marginalizovan zbog boje kože, gurnuti su u stranu ne samo od društva već i do države, pa je samim tim mali broj Roma uspeo da se intergriše u društvu. 

- U Vojvodini, koja poštuje različitost nacionalne i verske pripadnosti, danas imamo sasvim drugu situaciju. Iako postoje institucije koje se bave poboljšanjem statusa života Roma, kao što su Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine i Nacionalni savet Roma Srbije, Romi i dalje imaju socijalno-ekonomskih problema, problem sa stanovanjem, obrazovanjem kao i sa zapošljavanjem, nalaze se u začaranom krugu. Roditelji ne mogu da školuju svoju decu, deca nemaju uslove za obrazovanje, mesto za učenje, primorani su da rade sa roditeljima kako bi stvorili sebi kakvu takvu egzistenciju, te nemaju uslove, da  kasnije ta deca postaju roditelji i tako sve se vrti u krug – ukazao je Šajn.

Dekada za inkluziju nije dala očekivane rezultate

On je napomenuo i da je Dekada za inkluziju Roma, koja je produžena do 2025. godine, delimično dala neke rezultate, ali daleko manje od očekivanih.Kako je rekao, jedini uspeh je na polju obrazovanja, ali se nije osetilo poboljšanje ekonomske situacije. Kao ostvarene rezultate on je apostrofirao „pozitivnu diskriminaciju“, olakšan upis u srednje škole, fakultete i univerzitete, nastavu na romskom jeziku u osnovnim školama sa elementima kulture i  tradicije, stipendije, mesta u studenskim domovim, kao i neke benefite pri samozapošljavanju date od strane Nacionalne službe za zapošljvanje.

- Novac predviđen u Dekadi Roma, potrošen je na razne seminare, pisanje projekata, edukaciju, bez osnova, za boljitak građanki i građana romske populacije. Iako je to osnova za Implementaciju same dekade, efekti su slabo vidljivi. Da li je u pitanju bila politička volja vlasti, nejedinstvo romskih lidera ili, pak, nemar Romskog nacionalnog saveta, rezultat je isti - romsko pitanje integracije veoma sporo teče – naglasio je funkcioner LRV. Dodao je da postoje koordinatori za romska pitanja u svega desetak opština u Vojvodini. 

- Da bi se problem rešio, treba se součiti s njime. Potrebna je izrada Akcionog plana Strategije inkluzije Roma, kao i izdrada akcionih planova na nivou lokalnih samouprava, jer problemi nisu svuda isti. Potrebno je obezbediti koordinatore za romska pitanja u svakoj opštini, kao i romske pedagoge za decu u osnovnim školama. Ovim bi se promenila svest kod Roma da prihvate i obaveze - da deca moraju da pohađaju nastavu, da po završetku stručnog obrazovanja dobiju šansu za posao i samim tim se integrišu u celosti u društvu. Time bi sebi obezbedili normalan život dostojan čoveku – kazao je Darko Šajn.

Ideje mladih ne dolaze do izražaja

Dodao je i da bi bilo dobro otvoriti socijalna preduzeća pa da, na primer, Romi koji sakupljaju sekundarne sirovine naprave mrežu kako bi to zajedno prodavali direktno krajnjem prerađivaču, po mnogo većoj ceni od one koje dobijaju trenutno na otpadu. Imali bi i zdrastveno i socijalno osiguranje, kao i sigurnu egzistenciju.

On se osvrnuo i na činjenicu da mnogi mladi obrazovani Romi ne žele da se uključe u rad Nacionalnog saveta, Kancelariji za inkluziju Roma APV, kao ni u rad drugih romskih predstavničkih tela jer njihove ideje ne mogu da dođu do izražaja. 

- Iako u Vojvodini postoje problemi, institucije u Vojvodini kao multinacionalna Autonomna Pokrajina ima sluha za probleme svih nacionalnih manjina, poštujući Ustavom zagarantovana prava. Ali dogod sudbina Vojvođana bude zavisila od političke volje republičke vlasti, bojim se da dve dekade neće pomoći da bi se osetio bolji život, pogotovo zbog sve većeg broja ultradesničarskih grupa koje su u Vojvodini prisutne, a nije im tu mesto – zaključio je Šajn. 

(BILSV, 14.01.2015)