NOVI SAD – Nije se odustalo od izmeštanja i od izgradnje nove Satelitske pijace, ali je dosta neprimerno u ovom trenutku uložiti dvadeset i kusur miliona za podizanje betonske konstrukcije jer je tenderom bila obuhvaćena isključivo betonska konstrukcija s pločom nad prostorom pijace i u njemu, bez znanja kada ćemo i šta dalje raditi – rekao je u intervjuu za Dnevnik novi direktor JKP „Tržnica” Dušan Bajić.

 

 

 

– Uputnije je sačekati proleće i opredeljenje Grada jer smo mi ipak gradsko preduzeće, i od marta, kada budemo imali mnogo više relevantnih činilaca, odlučiti da li ćemo uložiti nekoliko stotina miliona dinara i zidati pijacu koja je stvarno, arhitektonski gledano, remek-delo, ili treba zadržati pijacu koja će samo obavljati delatnost.

Po njegovim rečima, probijanjem bulevara preduzeće bi izgubilo sedam lokala te je izgradnja platoa omogućila da se zamene tezge koje bi tako nestale. U suštini, prostor je spreman, ali još treba da se reše imovinskopravni odnosi za veliki deo parcele te iz tog razloga, kako kaže Bajić, ne treba žuriti s tom odlukom. Do sada su radnici i nadležni JKP „Tržnica” postigli mnogo, počevši od rekonstrukcije Riblje pijace, zatim je započeto preseljenje Satelitske pijace, a uređena je i Najlon pijaca... Ističe da je zahvaljujući tome postignut kvalitet koji će doprineti boljoj usluzi za korisnike.

– Javno preduzeće „Tržnica” je firma koja obavlja poslove poverene od Grada i u suštini bi morala da posluje pozitivno. Kad poredim situaciju kada sam napuštao mesto direktora pre četiri godine, i sadašnju, ne mogu iskazati nezadovoljstvo. Da li je osnovno merilo količina novca na žiro računu koja je ostala onda i koja postoji danas? To jeste jedno od merila, ali nije opredeljujuće jer se vidi da je u međuvremenu urađeno mnogo posla – rekao je Bajić.U postupku je nabavka rashladnih vitirina, pretežno za Riblju pijacu, kao i elektronskih uređaja za naplatu pijačarine i ostalog, dodaje on, ističući da je nivo kontrole podignut zahvaljujući tim uređajima koje je uveo prethodni direktor te se novoizabrani nada da sada nema „krađa”, ili su toliko marginalizovane da nisu vredne pomena.

– Postoje tri pravca koja su uvek bila u mom cilju poslovanja, a od njih se neće odustajati ni sada. Prvi i osnovni kratkoročni pravac je pružanje što boljih usluga korisnicima. Namerno sam rekao u množini jer našim korisnicima ne smatram samo zakupce tezgi i lokala, oni jesu oni koji donose osnovni prihod ovoj firmi, ali naši korisnici su i onih 70.000 do 80.000 Novosađaana koji prođu pijacom mesečno, iako od njih mi nemamo prihoda. Nećemo do daljnjeg povećavati svoje cene, niti ćemo ih korigovati jer jednostavno moramo sudelovati i solidarisati se sa svojim zakupcima u opštoj krizi koja vlada u društvu. Drugi pravac je da vremenom pokušamo da osposobimo firmu da, kada se pijačna delatnost drastično smanji i kad „propadne”, odnosno skroz pređe u hipermarkete, budemo spremni na to da i tada opstanemo kao firma. To znači da vremenom uđemo u proces da se i mi bavimo veleprodajom poljoprivrednih proizvoda. Počeli smo u mom prvom mandatu te smo napravili malu rashladnu halu na Najlonu, koja treba da služi upravo takvoj delatnosti, i sad bi trebalo da se razvijamo dalje u tom pravcu, ne narušavajući time trenutno poslovanje, i polako se pripremati prvenstveno u materijalno-tehničkom smislu – potvrdio je Bajić.

Treći pravac razvoja, koji je Bajić okarakterisao kao možda najteži u ovom trenutku, ali ipak najznačajniji, jeste izgradnja veletržnice, na kojoj insistira i to preduzeće, ali i Pokrajina i Grad. Najveći problem je finansijska strana projekta jer se uvek polazi od toga da je oko 800 miliona do milijardu dinara velika količina novca te je  sigurno nezgodan trenutak odvojiti tolike pare za nešto što već radi, istina na prizemnijem nivou nego što bi trebalo.

– Za sada su započeti informativni razgovori s Gradom pa se iskreno nadam da će sve ići u dobrom pravcu. Nije sramota zidati i šest godina, ako usput ti troškovi neće opterećivati nešto drugo. Ako bi se radilo i u dve ili tri faze, opet je lakše jer ćemo od svake faze opet već imati neki prihod koji bi mogao biti ulagan u te svrhe. Iskreno se nadam da bi se tokom zime moglo doći do zaključka da u toku sledeće godine opredelimo zemljište i makar donesemo idejne projekte za to, ako ne i celokupne, pa da se polako krene i u realizaciju – rekao je Bajić. Dodaje da je trenutno u planu blaža adaptacija investicionog održavanja zgrade na Najlon pijaci jer je u dosta lošem stanju, što je i prirodno nakon 40 godina postojanja.

– Bilo je i nekih dobrih ideja, kako kaže direktor preduzeća, da se deo zgrade s dvorišne strane adaptira jer je ona u još lošijem stanju te se nadležni nadaju da će tokom sledeće godine uspeti i u toj nameri. Licitacija je išla i ići će minimum dva puta godišnje i tu će uvek biti oglašen apsolutno sav slobodan postor. Nikada se ne može desiti da na licitaciji nešto bude sklonjeno ili neobjavljeno – navodi on.Dušan Bajić ukazuje i da slobodnih tezgi na Temerinskoj i Kameničkoj pijaci, nažalost, ima mnogo, dok na Ribljoj pijaci ima nekoliko slobodnih mesta.

– U većini slučajeva imamo dvostruku cenu - plaća se mesečna rezervacija i dnevni zakup. Ako se neko ko je rezervisao tezgu za ceo mesec ne pojavi ujutru između 7.30 i 8 sati, šef pijace ima pravo da tu tezgu izda onima koji stoje u redu i čekaju. Nekada nema tih koji čekaju pa onda tezga ostane prazna za taj dan. Prosečna popunjenost tezgi je negde oko 76 do 78 odsto – ističe Bajić.

 

(BILSV, 10.09.2016.)