NOVI SAD – Direktor JKP „Tržnica“ Dušan Bajić izjavio je u intervjuu za NS Reporter da će nastaviti sa nekim projektima koje je započelo prethodno rukovodstvo, ali da su privremeno zaustavili, da bi se malo uštedelo, izgradnju Satelitske pijace, jer nemaju dovoljno novca za tu realizaciju. Bajić je došao na čelo „Tržnice“ posle poslednjih izbora, a rukovodio je ovim preduzećem pre četiri godine.

Do pre četiri godine bili ste direktor Tržnice. Da li ste zadovoljni u kom stanju je danas ovo preduzeće?

- Da sam prvi put ovde, možda bi bio kratak rok da pregledam dokumentaciju. Generalno gledano, ne mogu izraziti nezadovoljstvo stanjem u preduzeću. Da li je moglo bolje - sigurno je da može bolje. Da li je moglo bolje dok sam ja bio direktor - isto tako. Preduzeće se razvijalo nekim prirodnim putem, jeste napredovalo u nekim segmen tima i obnavljalo je neke resurse. Ima nekih problema koji nisu bitni. Jednostavno, Tržnica kao javno preduzeće koje samo obavlja ovu delatnost u boljem je položaju od ostalih na tržištu. Na preduzeću je da svojim uslugama zadovolji korisnike, s tim što je Tržnica u večitoj dilemi ko su njeni korisnici, da li oni koji nam daju novac za zakup tezgi i lokala ili oni koji dolaze na pijacu. Moje kolege i ja smatramo da su obe strane naši korisnici jer jedni bez drugih ne postoje, a mi bez njih takođe ne postojimo.

Kad su u pitanju korisnici, da li ćete povisiti cene zakupa?

- Dokle god firma posluje pozitivno i dobro, moje stanovište je da ne podižemo cene. Nekad je u zakonu postojala floskula koja je važila za preduzeća čiji su osnivač država, pokrajina ili grad, a to je da je jedan od osnovnih zadataka da zadovolji potrebe građana po što nižim cenama. Mislim da Tržnica treba tako da se ponaša, a iskreno se nadam da će i ostala javna preduzeća. Ne znam kako je trenutno u drugim preduzećima, ali je to jedino ispravno.

Da li su neki od vaših planova realizovani dok niste bili na čelu preduzeća?

- Kada sam razrešen dužnosti direktora Tržnice, ostalo je nekih planova za tu godinu. Koliko sam imao uvida, realizovani su 95 odsto. Isto tako, kada je kolega Tubić razrešen dužnosti direktora, a ja ponovo imenovan, ostalo je nekih planova koje ćemo realizovati do kraja ove godine. Jer ne može niko reći da ovoj firmi ne treba novih 50 rashladnih uređaja ili nova čistilica. Kakav bih ja direktor bio da kažem da ono što je prethodnik doneo nama ne treba. Jedino što smo zaustavili, i to privremeno, da bismo malo uštedeli, jeste izgradnja Satelitske pijace. Mi kao preduzeće ne raspolažemo dovoljnim sredstv ma da bismo trenutno realizovali taj plan, koji je inače dobar.

O čemu je tačno reč?

- Radi se o izgradnji zgrade koja je delom komercijalna, a delom ne, ali je veoma skupa investicija. Čekamo proleće da vidimo da li će Grad probijati bulevar jer onda smo u obavezi da uklonimo deo naših objekata. Možda ćemo ići u zajedničku investiciju ili ćemo učestvovati u manjem obimu jer mislim da investicije koje se vraćaju za 30-40 godina nisu prava stvar. Nisam za to da se preduzeće zadužuje na tako dug period. Realnije je da se zaduži na pet do deset godina. Iskustvo Zapada nas uči da za 30-40 godina, kako smo počeli da se razvijamo, pijace neće postojati. Iako uvek kažem da je u marketu sveže voće i povrće samo prvi dan, a na pijaci svaki dan.

Koji su to planovi kojima ćete se posvetiti naredne četiri godine?

- Sebi i svojim saradnicima zacrtao sam tri pravca. Kao prvo, održavanje pijaca na sadašnjem nivou i eventualno podizanje nivoa infrastrukture na pijacama. Drugi nivo je izgradnja novih kapaciteta, i to tako što ćemo videti da preuzmemo pijace o kojima sad brinu mesne zajednice po prigradskim naseljima. Tržnica bolje zadovoljava potrebe građana nego kad o tim pijacama brinu mesne zajednice, primer su i Petrovaradinska, Detelinarska, pi jaca u Sremskoj Kamenici... U zavisnosti od toga kako se dogovorimo s Gradom, ili ćemo preuzeti te pijace, ili ćemo otvarati mikropijace. U planu je da na Telepu otvorimo jednu. Možda će to biti naš zadatak jer mi smo tu da sprovodimo odluke koje Grad donese. Treći naš pravac je najznačajniji - da u naredne dve-tri godine osposobimo firmu da jednoga trenutka kada ne bude pijačna delatnost takva kakva je, može funkcionisati i raditi samostalno. Pitanje je gde se tu uklapa veletržnica.

Kada će početi izgradnja veletržnice?

- Mora početi što hitnije jer veletržnica nije važna samo za grad nego i za region. Osnovni problem još uvek je mesto izgradnje. Velik je novac u pitanju za izgradnju, ali ako bi se odredio prostor za nju, niko ne zapoveda da ona mora biti izgrađena za godinu dana, nije to politički marketing. Dovoljno je da je započnemo pa makar i 10 godina trajala kompletna izgradnja. Jer jedina vrsta pijačne delatnosti koja je opstala u svetu, upravo je veletržnica. Drugim rečima, to je surova budućnost i naše delatnosti.

Parcela preko puta Najlon pijace određena je za izgradnju veletržnice. Tako je najavljeno, a izgradnja nije počela. Zašto?

- Još nijedna parcela nije određena za izgradnju veletržnice ili kvantaške pijace, kako je zovemo. To je rekla-kazala, to je EPP. Tržnica je pre četiri godine tražila da se izmeni urbanistički plan i da se na tom mestu umesto samo parka, projektuje veletržnica koja bi zauzimala dve trećine parcele, a jedna trećina bila bi park. U međuvremenu, po mojim saznanjima, bilo je predloga i za druge parcele koje zadovoljavaju neke opšte kriterijume. Nama se tada činilo da je ovo jedno od povoljnijih mesta jer je tu i Najlon. Cak je teoretski izvodljivo ako se uzme u obzir veličina parcele. Mogao bi se i Najlon iseliti sa svog mesta da se uštedi na jednoj manjoj parceli koja bi bila zauzeta za parking jer bi jedan parking od 400 mesta zadovoljavao obe pijace pošto je nedelja udarni dan na Najlonu, a na kvantašu, tj. veletržnici nedeljom je najmanji promet. Krajnje je vreme da odredimo tačan datum početka gradnje jer bismo se tako obavezali i verovatno i konačno makar započeli izgradnju veletržnice.

Da li ćete tražiti novac za završetak Satelitske pijace od Grada s obzirom na to da u septembru sledi rebalans budžeta?

- Prijavićemo se za rebalans, ali moja saznanju su da Grad trenutno ima važnijih stvari. Tržnica se ne bi pojavljivala na rebalansu ako to nije neophodno. Meni kao direktoru Tržnice moje preduzeće je najvažnije, ali mnogo je bitnije da semafori rade, da se kupe novi autobusi, da zimu dočekamo sa zakrpljenim rupama na asfaltu nego s jednim novim pijačnim platoom.

Imate li u planu da uradite racionalizaciju zaposlenih u preduzeću?

- Tržnica od 2009. godine ima oko 190 zaposlenih radnika. Trenutno ima 191 zaposlenog. To je generalno više nego što treba. Ali imamo problem s viškom zaposlenih u kancelarijima, dok u proizvodnom delu imamo manjak, jer nedostaju šefovi pijaca, naplaćivači, komercijalisti i pogotovo čistači. Planiramo da pokušamo to nekako da preraspodelimo, a ako primamo nove radnike, da to budu higijeničari prvenstveno. Jer za optimalno funkcionisanje Tržnice, koja brine o 10 pijaca i s radnim vremenom od 365 dana godišnje, preduzeću je neophodno oko 175 ljudi. Recimo, na jednoj pijaci treba pet portira jer rade u tri smene, svaki dan. Jesmo u blagoj disproporciji i pokušaćemo to da rešimo pošto smatram da imamo previše šefova u firmi jer neko ko rukovodi, mora ispod sebe imati barem 40-50 ljudi.

Plan lokalne samouprave je da spoji neka javna komunalna preduzeća. Kakva sudbina čeka Tržnicu u tom slučaju?

- Sve je to već bilo ranije. Ne znam da li nas to vodi ka dobrom, ali to je procena stručnih ljudi. Ima tu logike, ali sam u prošlom mandatu bio veliki protivnik ideje da sve bude jedna firma. Bio bi samo jedan kabinet s proširenim rukovodstvom. Svi bi ostali za sebe i odgovarali bi samo jednom generalnom, a to je i sad situacija s obzirom na to da odgovaraju Gradu. Tržnica nije kompatabilna s drugim preduzećima i nema s kim da se spoji. Osim toga, preduzeću nikad nije bio blokiran račun, nije bila u gubitku, nikad nije dobila tekuće subvencije od Grada, može i bez kapitalnih subvencija, znači, može opstati na tržištu. Jer tržišna delatnost je obrnuto proporcionalna stanju u društvu. Znači, što je društvo bogatije, tržišna delatnost je slabija, što je društvo u većoj krizi, tržišna delatnost raste. 

 

(BILSV, 18.08.2016)