Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Sreda, 09. 11. 2011. | Komentara: 0

Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

NOVI SAD - Spomenik velikom srpskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu, otkriven je danas na platou kod raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Modene. Spomenik, rad vajara Save Halugina, otkrili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i autor spomenika, a tokom svečanosti je održan i kulturni program u režiji đaka OŠ "Mihajlo Pupin" iz Veternika,

LSV dogadjaji

te učenika i učenica istoimene novosadske Srednje elektrotehničke škole.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na svečanosti je istakao da je Novi Sad uvek težio da se oduži velikanima koji su ostavili trag u našem društvu, a da je "jedan od tih velikana svakako Mihajlo Pupin, naučnik, profesor Univerziteta Kolumbija, pronalazač i diplomata".

- Posledice njegovog rada i dela prostiru se širom sveta i on spada u onu grupu malobrojnih koji su iza sebe ostavili zaostavštinu čitavom ljudskom rodu - kazao je Jovanović.

On je istakao da je Pupin važnu ulogu i značaj pridavao znanju i učenju.

- Pupin je znanje shvatao kao svetlost koja osvetljava put kroz život i takvom shvatanju treba da se služe i mladi - zaključio je Jovanović.
Mihajlo Pupin rođen je u Idvor 1854. godine. Pored naučnog rada, iza sebe je ostavio mnoge pronalaske i patente. Bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD-u. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor čak 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada, a među priznanjima nalazi se i jedno iz književne delatnosti: Pulicerova nagrada za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak takozvanih Pupinovih kalemova. Umro je u Njujorku 1935, gde je i sahranjen. Odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku donela je Skupštine grada 2007. godine.

(BILSV, 09.11.2011.)



Iz medija | Sreda, 27. 04. 2011. | Komentara: 0

Do imovine i prihoda i teško i bolno

BEOGRAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i republički poslanik Bojan Kostreš ocenio je da su procesi definisanja autonomije Vojvodine, kao i koraci koji su preduzeti u prvacu vraćanja imovine i prihoda Pokrajini i lokalnim samoupravama Srbiji neophodni, ali da se sporo odvijaju jer su "bolni i teški".
Odbori LSV | Utorak, 26. 04. 2011. | Komentara: 0

Nedeljkov: Vratiti imovinu Zrenjaninu

ZRENJANIN - Od grada koji je pre dve decenije bio jedna od najprosperitetnijih sredina u nekadašnjoj Jugoslaviji i sigurno među pet gradova koji su ostvarivali najveći dohodak i najbrže se razvijali, Zrenjanin danas u državi prepoznaju po tome da je sredina u kojoj su ljudi pretrpeli veliku štetu ostajući bez posla, gde su niska primanja i nizak životni standard, što je posledica devedesetih godina " izjavio je na današnjoj konferenciji za novinare predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin Dragan Nedeljkov.
Izjave | Ponedeljak, 25. 04. 2011. | Komentara: 0

Čanak: Nikolićev štrajk je bio falsifikat od samog početka

BEOGRAD - Priča o štrajku glađu i žeđu Tomislava Nikolića od samog početka je bila falsifikat, jer u svemu tome nije bilo nikakve ideje, smisla, razloga, programa ili koncepta, ocenio je sinoć u Utisku nedelje lider LSV Nenad Čanak. On je podsetio da radikali nikada ne umiru za svoje ciljeve, već da u smrt teraju druge, te da je isti epilog sa štrajkom glađu do smrti bio i u slučaju štrajka Nikolićevog bivšeg šefa Vojislava Šešelja.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook