NOVI SAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga rekla je da Predlog zakona o upravljanju migracijama nije dobro formulisan i da je nedorečen, zbog čega ga poslanička grupa LSV neće podržati.



Ona je istakla da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku da bi se sprečile posledice dolaska povećanog broja migranata u Srbiju. A glavni problem je nedostatak posla.

Srbiji treba strategija za izblegle i povratnike

- Sa prvim većim brojem izbeglica smo se sreli za vreme ratova devedesetih. Neki od njih su se dobro snašli, dok neki još uvek žive u kolektivnim centrima i nisu uspeli da se integrišu. S druge strane, naši ljudi emigriraju u dobro razvijene zemlje Evropske unije zbog ovdašnjih ekonomskih neprilika i zbog toga što ovde ne mogu da nađu posao. Evropske zemlje ih vraćaju nazad i oni su u velikom problemu, jer će od nas dobiti smeštaj, a njima je potreban posao – naglasila je Papuga.

Kada su u pitanju emigranti iz drugih zemalja, koji su u tranzitu kroz Srbiju, oni mogu biti smešteni u nekoliko azilantskih centara, ali je problem u tome što ih meštani ne prihvataju. Prema rečima narodne poslanice LSV, Srbiji je potrebna strategija za izbeglice, ljude koji su u tranzitu i za naše građane koji su vraćeni iz EU.

Olena Papuga je navela da naziv Komesarijat za izbeglice i migracije nije najbolja formulacija.
- Komesarijat će biti smešten u Beogradu, u nekoliko kancelarija. Ljudi će raditi u njemu do tri, četiri sata. Ne vidim neku njihovu veliku angažovanost po terenu. To zakon nije predvideo – napomenula je ona.

Novca dovoljno samo za obuku

Papuga je istakla da Zakon o migracijama previđa da nadležnost Komesarijata bude proširena i na upravljanje migracijama i pomoć azilantima, kao i da će biti formirana posebna baza podataka o migracijama koju će moći da koriste svi državni organi.

Međutim, kako su za Komesarijat predviđena samo dva miliona dinara i 500.000 dinara za obuku saveta i ljudi koji će raditi u komesarijatu, Papuga je pitala da li je to dovoljno sredstava.

- Sva sredstva biće potrošena uglavnom na edukaciju. O boravku tih emigranata, izbeglica i o kolektivnim centrima, po meni, treba da brinu lokalna samouprave, autonomna pokrajina i nije mi jasno odakle će se obezbediti sredstva za te namene.
Takođe, Komesarijat će raditi i na merama poboljšanja uslova života interno raseljenih, te me interesuje da li će ta sredstva biti izdvojena iz budžeta Republike Srbije, iz kojih ministarstava, da li će ta sredstva opet da padnu na teret lokalne samouprave, odnosno da li će oni finansirati biravak tih osoba u kolektivnim centrima na svojim teritorijama – upitala je Papuga.

Komesarijat nema dovoljan kapacitet za smeštaj

Ona je podsetila da u Srbiji živi više od 300.000 izbeglica i interno raseljenih, što je najviše u EU. Status izbeglica ima 66.000 ljudi, a 215.000 je interno raseljenih, od čega je 12.000 u Vojvodini.

Papuga je napomenula da u Vojvodini postoje dva kolektivna centra izbeglih, od kojih je jedan u Kovinu koji bi ove godine trebao da bude zatvoren. Kako je rekla, u poslednjih pet godina kroz strategiju je obezbeđeno više od 5.000 trajnih rešenja za izbeglice, za šta je utrošeno 48 miliona evra iz budžeta, IPA fondova i donatora, od čega je u Vojvodini otišlo oko 15 miliona evra. 

- Od 2006. godine Kancelarija za readmisiju je prihvatila više od 8.000 vraćenih, a tokom 2011. broj onih koji traže azil je porastao na 3.000 ljudi. Problem je u tome što Komesarijat nema kapacitet da smesti sve ljude koji traže tu pomoć – naglasila je Olena Papuga.