NOVI SAD – Pokrajinski poslanik Lige scijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Aleksandar Marton istakao je danas da je Vojvodina, nekada jaka pokrajina sa širokom lepezom ovlašćenja postala stavka u Ustavu koja malo toga ima od forme, a gotovo ništa od suštine.



On je tokom rasprave o Deklaraciji o potrebi pokretanja postupka promene Ustava ili donošenja novog ustava Republike Srbije, istakao da je pitanje Vojvodine pitanje boljeg uređenja i pitanje boljeg života, te pozvao poslanike da prihvate Deklaraciju i učine Ustav Srbije boljim aktom.

Stenogram kompletnog izlaganja Aleksandra Martona možete pročitati u nastavku.

Pitanje lošeg Ustava ne stavljati pod tepih

Današnja rasprava o tekstu Deklaracije o potrebi pokretanja postupka promene Ustava Republike Srbije ili donošenja novog Ustava Srbije ukazuje na želju poslanika vojvođanske  skupštine da se pitanja vezana za loš tekst važećeg Ustava više ne sklanjaju pod tepih. Tih problema je mnogo. Svi znamo šta je sve pratilo donošenje ovog aktuelnog Ustava. Svi se sećamo  dvodnevnog i dvonoćnog referenduma koji je po zvaničnim podacima prošao kroz iglene uši. Referendum je pratio nedostatak transparentnosti, brojne nepravilnosti u toku glasanja, kao i snažan medijski pritisak u toku oba dana glasanja. Sećamo se da čak ni ta dva dana, ni te dve noći nisu bile dovoljne da referendum uspe na teritoriji AP Vojvodine.

Evropski put Srbije, koji slede gotovo sve političke partije u ovoj državi, imaće brojne prepreke zbog manjkavosti najvišeg pravnog akta naše zemlje. Jednostavno rečeno: postavlja se pitanje možemo li u Evropsku uniju sa ovim lošim, nesavremenim Ustavom? Vreme je već pokazalo da  ne možemo. Zašto da čekamo da nam Brisel za četiri, pet ili šest godina naloži promenu Ustava jer on će morati da bude usaglašen sa modernim pravnim aktima Evropske unije i njenih članica. Načinimo sami pozitivan napor, sednimo i napišimo tekst Ustava Republike Srbije. To će biti dobro za ovu državu.

Vojvodini se uzimalo sve,
a davalo na kašičicu

Nama u Ligi socijaldemokrata Vojvodine već više od dve decenije smeta loš položaj AP Vojvodine. Nekada jaka pokrajina sa širokom lepezom ovlašćenja postala je stavka u Ustavu koja malo toga ima od forme, a gotovo ništa od suštine. Vojvodini se godinama oduzimalo sve, a kada su ustavopisci i zakonodavci malo manje rđave volje, onda se i ponudilo malo ingerencija. Doduše na kašičicu. Mi više na takav odnos ne možemo da pristajemo. Srbiju guši stroga centralizacija, Srbiju guši činjenica da se o svim važnim političkim odlukama raspravlja samo u jednom centru, samo u Beogradu, tačnije rečeno - na Dedinju. Nema mesta za Vojvodinu, ali nema mesta ni za Šumadiju, Niš, Timočku krajinu, Užice ili Sandžak. Takva Srbija ne može biti uspešna država i zato je potrebno suštinski raditi na promeni političkog sistema naše države. Osnovni korak tih promena mora biti donošenje boljeg Ustava Republike Srbije.  

Godinama unazad, mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine govorimo o potrebi donošenja boljeg Ustava. Zbog toga smo bili, setićete se, i izdajnici i ekstremisti, ali valjda su iza nas vremena kada su se ljudi olako etiketirali. Godinama insistiramo na jasnom finansijskom uređenju Republike Srbije i na jasnom položaju Vojvodine u tom sistemu. Na žalost izostalo je donošenje Zakona o finansiranju nadležnosti i to potvrđuje našu tezu da su prava Vojvodine u Ustavu samo puka forma, a da je suština minimalna. Izostanak te suštine skupo je koštao građanke i građane AP Vojvodine.

Ne treba ići daleko u prošlost i prisetiti se nivoa ekonomskog razvoja naše pokrajine u periodu kada je imala suštinsku autonomiju. Jezik brojeva je najjači jezik. Prosečne plate u AP Vojvodini tih godina bile su 55 odsto više od prosečne plate u Republici Srbiji. Prosečna stopa zaposlenosti u Vojvodini bila je za 23 posto viša od prosečne stope u Republici Srbiji. Stopa zaposlenih u samoj industrijskoj proizvodnji, dakle u realnom sektoru, bila je 22 posto viša od prosečne stope u Republici Srbiji.

Neću ovom prilikom pomenuti moj Zrenjanin, Pančevo ili Suboticu. Njihova snaga je  bila opšte poznata, ali ću pomenuti male sredine koje danas sabiraju svaki dinar ne bi li omogućili puko preživljavanje svojih komunalnih sistema.  Ada je imala 50 posto višu prosečnu platu svojih zaposlenih od republičkog proeka, Bač 38 posto, Novi Kneževac 43 posto, Vrbas 62 posto i tako redom svaka opština u Vojvodini.  Nekada daleko iznad proseka a danas ispod proseka jako siromašne države Srbije. To moramo menjati. Pitanje Vojvodine je pitanje boljeg uređenja i pitanje boljeg života. Zato podržimo predlog ove deklaracije i učinimo Ustav Srbije boljim – zaključio je Aleksandar Marton.