BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine ima više ideja koje bi mogle doprineti ostvarivanju dodatnog prihoda za budžet, kao i smanjenju javne potrošnje, a za neke od zakona koji su danas na dnevnom redu će možda i glasati ukoliko budu usvojeni njeni amandmani, rekao je danas poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije Đorđe Stojšić.



U parlamentu je danas započeta rasprava o izmenama više fiskalnih zakona, a Stojšić je tom prilikom rekao da je o najavljenim izmenama već bilo reči na konsultacijama sa ministrom, ukazujući da se nada da će ta dobra praksa biti nastavljena.

Pokrenuti sveobuhvatne reforme

Poslanik LSV je rekao da je ovo bila odlična prilika da se možda sveobuhvatnije krene u reforme, naročito u reforme javnog sektora, jer je Srbija visoko centralizovana i birokratizovana država, gde javna preduzeća zapošljavaju ogroman broj ljudi, dok istovremeno takva situacija u velikoj meri guši privatni sektor. Stojšić je ukazao i da nije problem prihodna strana budžeta, nego rashodna, dok predložene mere uglavnom tangiraju prihodnu stranu, pogotovo kada je u pitanju izmena zakona o porezu na dodatu vrednost, zakona o duvanu, zakona o porezu na dobit stranih lica i zakona koji ograničava plate i broj zaposlenih u javnoj upravi.
– Povećanje poreza sa osam na 10 posto uglavnom će tangirati potrošnju i to onu najbazičniju potrošnju kod građana, a efekte možemo samo da pretpostavimo. Nisam siguran da će dati efekte kakve vi planirate u budžetu, a može dovesti i do porasta sive ekonomije – rekao je poslanik LSV ministru ukazujući da se tu uglavnom radi o poskupljenju hleba, mleka i mlečnih proizvoda, zatim šećera, masti, ulja i ostalih osnovnih životnih namirnica.
Stojšić je podsetio i da je, prilikom izbora ove vlade najavljivana departizacija, reforma javnog sektora, dovođenje stručnih ljudi, kao i određene reforme „po dubini“, a da se na kraju opet oporezuje potrošnja građana, dok se ni ne razmišlja o reformisanju Srbijagasa ili Železnica.
– Mislim da nemamo više vremena za analize i plaćanje enormnih cifara konsultantskim kućama, nego bi trebalo da se jednom neke stvari preseku – kazao je on.

Dodatna birokratizacija

Đorđe Stojšić je ukazao na probleme u pojedinim rešenjima, posebno se osvrnuvši na Zakon o duvanu kojim su, kako je ocenio, proizvođači te kulture stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na proizvođače drugih biljnih kultura. Ocenio je i da smo jedina zemlja gde se ljudi stimulišu da puše ne bi li se ubirao što veći prihod od akciza, iako istovremeno imamo najlošiji zdravstveni sistem u Evropi.
Kada je u pitanju regulisanje plata i penzija u javnom sektoru, te ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, Stojšić je rekao da ne vidi kako će činovnik u Beogradu biti u mogućnosti da određuje koliko i gde ljudi treba da se zaposli u nekoj lokalnoj samoupravi ili nekom javnom preduzeću.
– Ovo će dovesti do dodatne birokratizacije i centralizacije. Kad god se poseglo za takvim rešenjima ispostavilo se da su veoma loša. Naravno da će biti slučajeva da neki će dobijati saglasnost, neki neće dobijati saglasnost i to uvek bude politički obojeno – rekao je Stojšić. Poslanik LSV je rekao da je dobro što se radi na smanjenju deficita ali da se, kada nema privrednog rasta, budžetski deficit smanjuje ubijajući potrošnju.
– Nama trenutno privredni rast cele zemlje zavisi samo od dve stvari - jednog modela fijatovog automobila i poljoprivrede, da li će da pada kiša ili neće da pada kiša. To nije ekonomija koja dugoročno može da opstane – rekao je on dodajući da bi cilj morao da bude privredni rast od  6, 7 ili 10 odsto godišnje kao i da bi kompletne javne finansije morale biti u funkciji privrednog rasta a ne u funkciji stranog kreditora. Stojšić je ocenio da neka zakonska rešenja nisu loša, ali da je reč o ceđenju suve drenovine.
– Voleo bih da čujem kada će se pristupiti reformi javnog sektora i kada će prestati da se izdaju garancije javnim preduzećima? Kada će prestati da se subvencionišu posrnuli giganti – pitao je Stojšić.

LSV nudi rešenja

Poslanik LSV je predložio neke ideje kojima bi se smanjila javna potrošnja i povećali budžetski prihodi, poput  progresivnog oporezivanje zarada ili oporezivanja of šor vlasništva nad firmama i  povećanjem poreza na dobit u finansijskom sektoru.
– Recimo, podizanje rudne rente, s obzirom da Srbija ima najnižu rudnu rentu, verovatno u svetu. Čuveni investitor koji je kupio Naftnu industriju Srbije plaća tri posto, gde u toj istoj Rusiji plaća daleko više. Više puta smo ukazivali na to, ali nikako da dobijemo odgovor da li neko namerava da se time pozabavi – rekao je Stojšić.