Novi Sad, 10. avgust 2019 - Nakon javnog iznošenja sadržaja tajnog prisluškivanja od strane službi bezbednosti koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio javnosti, kao i pojedinosti iz svojih razgovora sa drugim ljudima, poslednjih dana se intenzivno polemiše o tome koga sve tajne i javne bezbednosne službe zakonito i nezakonito prisluškuju, čime se stiče utisak da smo svi u kući Velikog brata.

Danas se veoma lako može snimati ili prisluškivati svako ko razgovara na mobilni ili fiksni telefon, šalje nekome E-mail ili fax, kako od strane tajnih službi, tako i od policije koja godišnje bez sudskih naloga “proverava” više desetina hiljada telefonskih brojeva, odnosno ispise brojeva mobilnih telefona i telefona sa kojih se zvalo, slalo SMS poruke i mesta, odnosno lokacije sa kojih su pozivi obavljeni, čime imaju mogućnost da na taj način “iskontrolišu” barem još toliko telefonskih brojeva, što nije protivno zakonu, jer policija može od telekomunikacionih operatera tražiti i dobiti ispise telefonskih brojeva, kao i lokacije sa kojih se zvalo.      
 
Veći problem je što se za slušanje nečijih razgovore danas svako može za dva minuta na tuđi telefon instalirati poseban softver koji omogućava snimanje razgovora i čitanje SMS poruka i, mogu se podesiti tako da automatski javljaju prisluškivaču kad žrtva bira određeni broj. Prisluškivanje je moguće čak i dok se telefon ne koristi za razgovor jer postoje programi koji mobilni telefon (preko mikrofona u telefonu) pretvaraju u uređaj za prisluškivanje. Takođe, postoji aplikacija koja pomoću podataka sa GSM tornjeva dozvoljava praćenje položaja bilo kojeg telefona na geografskoj poziciji.

No, i da nije ovih softvera mnogi ljudi putem facebooka i ostalih društvenih mreža sami otkrivaju svoje podatke, podatke o prijateljima, vezama, poznanstvima, adresama i prepiskama komunikacije, za šta zainteresovana strana koristi specijalne programe – trojance, koji se najčešće maskiraju kao privesak E-maila.

Danas je u slobodnoj prodaji moguće kupiti špijunske programe za presretanje SMS poruka i razgovora za manje od 150 evra ili parabolični mikrofon pomoću kojeg je moguće snimati razgovore do 200 metara udaljenosti za nešto više od 100 evra.

Tajne službe za prisluškivanje koriste najmoderniji program – superračunar koji razume ljudske reči, navodno raspoznaje humor, ironiju i dvosmisleno značenje, a upisivanjem samo jedne ključne reči stvara mrežu telefonskih poziva ko je sa kim povezan.
   
S tim u vezi Liga socijaldemokrata Vojvodine ukazuje da su i njeni članovi bili žrtve prisluškivanja i da je danas gotovo nemoguće sprečiti prisluškivanje, a da je to naročito teško kod tajnih službi u čiji operativno-tehnički centar za nadzor telekomunikacija ne mogu ući ni svi zaposleni u tom obaveštajnom sistemu, što sa druge strane treba da bude prednost i da se restriktivan pristup prisluškivanju iskoristi za civilnu kontrolu rada tajnih službi preko njihovih pretpostavljenih.

Liga socijaldemokrata Vojvodine ukazuje da je još veći problem rad brojnih agencija i firmi u Srbiji koje su registrovane za obavljanje detektivske delatnosti, koje otvoreno, na svojim sajtovima nude usluge: kontrašpijunaže i provere u firmama; tajno snimanje, elektronski nadzor i praćenje; provere broja telefona; provera biografija i prošlosti lica; provere pravnih lica; provere sudskih podataka; slanje anonimnih SMS poruka.

U kontekstu iznešenog Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije da pojača unutrašnju kontrolu svojih zaposlenih u sprovođenju tajnog nadzora komunikacije i utvrdi da li se mere tajnog snimanja preduzimaju isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, te da u skladu sa svojim ovlašćenjem i dužnosšću pojača kontrolu rada privatnih detektivskih agencija u skladu sa odredbama Zakona o detektivskoj delatnosti (“Službeni glasnik RS” broj: 104/2013. i 87/2018.).