BEOGRAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je u intervjuu za Kurir da je zamena sekretara vojvođanske vlade samo kozmetika, te da je važnije napraviti dogovor o tome šta će raditi ta vlada.

- Zbog odlaska iz vojvođanske vlade Andora Delija i najavljene ostavke Gorana Ješića potpuno je jasno da će neki novi ljudi tu morati da se uvedu. Međutim, to je samo kozmetika, daleko je važnije da se napravi jasan i precizan dogovor šta će da se uradi, jer ovaj tip hermetičke zatvorenosti koju sprovodi aktuelna vlast nije dobra ni za koga. Najgore što može da se desi jednoj instituciji jeste da se svede na to da služi da bi neko u njoj sedeo, primao platu i imao privilegije. Došli smo u poziciju da se ovde u poslednje dve godine administracija bavi sama sobom i ne radi u interesu Vojvođana. Išlo je sve sporije i sporije i na kraju smo došli do zaglavljivanja, čiji je glavni simbol Bojan Pajtić.

Znači, definitivno ste završili s Pajtićem?

- Već sam rekao ovih dana da on sam sebe ruši. Pajtić mora da pruži odgovore, koje ja nikako da čujem.

Da li rušite pokrajinsku vladu? 

- Sve vreme se zaboravlja da je SVM pre dva meseca ušao direktno u vlast na republičkom nivou u koaliciji sa SNS, a da se DS, sa kojom je SVM u pokrajinskoj vlasti, zakleo da ni pod kojim uslovima neće ulaziti ni u kakve odnose! Drugo, mi nismo oborili nijedan predlog vlade, kad se obori predlog vlade, onda je pala vlada. Mi smo samo uspeli da isteramo zahtev LSV koji je star 12 godina, još tada smo tražili izmenu izbornih pravila.

Tu većinu koju ste oformili i nazivate namenskom da biste isterali svoj zahtev mnogi su videli kao ulaznicu SNS u pokrajinsku vlast.

- Mogu ja sebe da vidim i mršavim pa to neće odgovarati istini. Zar stvarno mislite da bismo mi, posle 17 godina koalicionog delovanja, preko noći poverovali u ovo ili ono? Trebaće dosta vode da proteče da bismo imali neke silno drugačije stavove nego što smo ih imali u proteklom periodu. Takođe, istina je da su vremena grubih podela na naše i njihove, manje- više za nama. Došli smo u situaciju da imate Jorgovanku Tabaković koja radi posao na način koji apsolutno ima smisla, imate vladu u kojoj očigledno neće biti zacementiranih ministarskih mesta. Šta god ja mislio o prošlosti Aleksandra Vučića i niza ljudi u SNS, mene interesuju rezultati, jer više ne vredi pričati o prošlosti. Mi smo insistirali na lustraciji, a naši tadašnji koalicioni partneri to nisu prihvatili. A mogli su, imali su šansu.

Zašto vam je teža politička prošlost, recimo, Igora Mirovića nego Aleksandra Vučića? Kažete da nikada ne biste bili deo vlade na čijem je čelu Mirović, ali da bi vam Goran Knežević bio prihvatljiv. 

- Mirović je ostao u sećanju Novosađanima kao zamenik gradonačelnika Novog Sada 1992. godine, kad je Novi Sad prošao kroz jedan od najstrašnijih perioda i kad je bilo iseljavanja ljudi po nacionalnoj osnovi. Za Mirovića postoji tvrdnja koju on nikada nije opovrgao- da je na talasima Radio Novog Sada izgovorio da Mađarima treba dati po sendvič u ruke, utovariti ih u stočne vagone i poslati za Mađarsku, a Slovacima po dva zato što im je matična zemlja dalje. To su stvari koje neko možda može da zaboravi, ja ne. Ako nisam u pravu, ako to nije tako, bilo bi vrlo mudro za njega da to opovrgne. S druge strane je Knežević, koji nije bio u tom periodu aktivan u SRS i koji je kao član DS bio uhapšen i proveo 13 meseci u pritvoru bez presude, što je sramno. Dakle, Knežević je bio pritvoren pod sumnjom da je bio deo organizovanog kriminala, a bio je sam u pritvoru?! Pa s kim se organizovao? Ne zvuči logično. 

Isto kao što je držanje Vojislava Šešelja 11 godina u pritvoru bez presude više nego nedopustivo. To je verovatno najveća sramota međunarodnog pravosuđa u istoriji, ili barem jedna od, bez obzira na to šta ja mislio o Vojislavu Šešelju, bez obzira na to što lično mislim da je on počinio stvari za koje bi trebalo da dobije ozbiljne vremenske kazne.

Odakle Pajtić crpi poverenje u vašu lojalnost? Da li je naivan ili zna nešto što mi ne znamo? 

- Mudri ljudi su me naučili da čovek lako veruje što rado veruje. 

Boris Tadić je prvi čovek sa kojim ste razgovarali o situaciji u Vojvodini, on je, s druge strane u kontaktu s Pajtićem. Da li on može da bude taj faktor pomirenja?

- Siguran sam da Tadić može da odigra vrlo važnu ulogu jer je on čovek koji je umeo da pomiri ozbiljne suprotnosti, da u istoj vladi imate i Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, On i ja se ne slažemo u mnogo toga, a naročito po pitanju položaja Vojvodine, ali je Boris Tadić čovek zbog koga nisam morao da razmišljam da li će biti onako kako smo se dogovorili. Mislim da je to osnova zdravog odnosa ljudi koji hoće da sarađuju. Ja sam jedan jedini put rekao da Aleksandar Vučić drži reč. Samo zato sam bio razapet na stub srama kao, bože moj, čovek koji hvali Vučića. Kao da su svima vrane mozak popile i niko se više ne seća ni da je Đilas govorio u superlativima o Vučiću.

Da li Vučićeva vlada vodi u stabilnost?

- Ne znam. Vučićeva vlada još nije uspela da pokaže ništa ozbiljno iz razloga što nisu stigli ni da sednu da nešto naprave kad su počele poplave i opet vanredna situacija. Vanredne situacije su nešto u čemu se ne može ni suditi da li je nešto dobro ili loše i kolika je šteta. 

Premijer kaže da mu međunarodna zajednica i neki strani ambasadori pritiskom na medije rade o glavi.

- Što se tiče toga da li neko radi ovo ili ono u vezi sa ugledom predsednika Vlade, nemam dovoljno informacija i ne bih da govorim napamet. Ali bi bilo mudro da predsednik Vlade bude malo konkretniji da bismo znali o čemu se tu zapravo radi. Mislim da ugled Aleksandra Vučića od kada je postao premijer više nije samo njegova stvar nego cele države.

U središtu čitave te polemike najviše mu je spočitavana cenzura. U kojoj meri je prisutna cenzura u Srbiji?

- Nije pitanje samo u kojoj meri nego i odakle ona potiče. Najveća cenzura je ona u kojoj ne postoji pravo na treće mišljenje, u kojoj smo stalno u situaciji da moraš da budeš za jedne ili druge. Ili si za Pajtića, ili si za neke druge, ne možeš da imaš svoje mišljenje. To su ste stalne podele na jednu i drugu stranu, u kojoj treća ne sme da postoji. Mislim da kad bi neko stao protiv slobode štampe u ovom trenutku, da bi to bio samoubilački čin. Naročito za Aleksandra Vučića. S druge strane, ja lično sam tužio niz medija za eklatantne laži koje su o meni iznosili i u ogromnom broju slučajeva nije bilo nikakvih rezultata.

Dobili ste izvinjenje u Kuriru.

- Ja sam zaprepašćen. Moj prijatelj i potpredsednik stranke Đorđe Stojšić je rekao: „Pa oni se ni mami rođenoj nisu izvinili“. Šalu na stranu, jedna lasta ne čini proleće. Nadam se da to znači početak promene uređivačke politike i novi koncept. 

Četvrt veka ste u politici. Kome možete da verujete, izuzev najbližim saradnicima?

- Vrlo je teško generalno govoriti o poverenju. Imam prijatelje u politici kao što je Rasim Ljajić. Moglo se verovati apsolutno Jožefu Kasi. Tadiću, naravno. Ponavljam, ne znači da se slažemo u svemu, samo kažem da mu verujem. U tom smislu mogu reći da verujem i Aleksandru Vučiću. Verujem u njegovu nameru da hoće da promeni zemlju. Mogu da poverujem da će uraditi šta god može da to tako bude.

Šta može da ga saplete?

- Njegov najveći problem je SNS, jer je to praktično pokret, a ne stranka. Prebrzo je ojačala. To se desilo, na kraju krajeva, i DS koji je postao veliki za samo nekoliko godina.

Hoćete da kažete da dugoročno može da ih zadesi sudbina DS?

- I srednjoročno. Imate paradoksalnu situaciju da stranka koja po svim merenjima ima najveću podršku nije imala program. To je valjda dokaz da je ta stranka nastala na nečemu drugom, a ne na samom programu. A to drugo je popularnost Vučića i Nikolić master Tomislava.

Kad smo kod mastera, podigla se velika prašina oko doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića?

- Moji roditelji su bili doktori nauka i profesori univerziteta i za mene je bilo naročito sramotno da postoji sumnja u autentičnost nekog naučnog rada. To je zaista ozbiljan prekršaj. Mislim da bi trebalo da se ta stvar apsolutno istera na čistinu. Ministar Stefanović je taj rad odbranio pred nekim, neko mu je bio mentor. Nije ovde pitanje da li ga je odbranio, nego da li je plagirao određene delove. Pa time neka se bave oni kojima je to posao. Ali bilo bi vrlo korisno za ovu zemlju da se pretresu svi doktorati poslednjih 20 godina. 

Da li imate favorite čije biste doktorate među prvima stavili na test?

- Moj omiljeni lik u akademskom svetu je apsolutno Ilić magistar Velimir. Ja sam čak tražio da se donese zakon po kome ako može magistar da žmurećki izgovori naslov svog magistarskog rada da mu se odmah da počasni doktorat. Ja sam bio uveren da to treba učiniti. Ta njegova akademska munjevita karijera mi je apsolutni hit. Isto kao i akademska karijera Nikolić master Tomislava, njegovo akademsko munjevito napredovanje za mene bilo spektakularno. Kao što znate, ja sam na drugoj godini poslovne psihologije i mogu vam reći vrlo je teško. 

 (BILSV, 14.06.2014)