Vlada Republike Srbije je Predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, od 1. januara 2020. godine predvidela poskupljenje TV pretplate sa 220 na 255 dinara mesečno.

U briljantnom obrazloženju kao glavni razlog navedeno je da je to "za potrebe nesmetanog obavljanja delatnosti javnih medijskih servisa najcelishodnije rešenje”.

Pošto ne bih da sumnjam u “najcelishodnije rešenje”, biću slobodan da predložim određene korekcije, za koje duboko verujem da će ih prihvatiti, s obzirom da će uz ovaj predlog njihovo najcelishodnije rešenje biti još celishodnije. Naime, pomoći će očuvanju javnog zdravlja i to onog najugroženijeg. Psihičkog.

Predlažem Vladi Republike Srbije da donese celishodne preporuke (obavezujuće, naravno) Javnom medijskom servisu, koje se odnose na komercijalni, tačnije, reklamni program.

Nikako ne želim da ugrozim finansiranje javnog servisa iz ovih izvora kako se ne bi oštetilo repriziranje serija iz devedesetih ili snimanje novih koje se bave prekrajanjem istorije, te zato ne predlažem ukidanje komercijalnog reklamiranja na javnom servisu, koji se finansira i iz pretplate i državnog budžeta, to nikako.

Konkretno, predlažem da umesto desetina dosadašnjih višesatnih reklamnih blokova koji se emituju u okviru obrazovnog, dokumentarnog, zabavnog, serijskog i filmskog programa, ista količina reklamnog programa bude emitovana u okviru informativnih i političkih emisija. Akcenat, logično, na udarne termine poput Dnevnika 2.

Na ovaj način, javni servis bi zadržao i ovaj izvor prihoda, a istovremeno doprineo očuvanju i oporavku psihičkog zdravlja građana Srbije. Pod jedan, time što bi gledaoci u navedenim programima, koji bi bili rasterećeni reklamama, konačno mogli da uživaju u programu, pa čak i da ne zaborave o čemu se radilo pre nego što su počele reklame, kao što je sada slučaj. Pod dva, na taj način što bi, kako to inače rade kada do reklama dođe, gledaoci mogli da prebace na neki normalniji tv program i da više ne požele da se vrate na rijaliti šou koji se emituje u dnevnicima i političkim emisijama.

Jednostavno rešenje a za opšte dobro.