NOVI SAD - Godišnji izveštaj o poslovanju Fonda "Evropski poslovi" je, najblaže rečeno, neadekvatan, pun manjkavosti, ponavljanja i grešaka, ocenila je Maja Sedlarević, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine na zasedanju pokrajinskog parlamenta. Kako je rekla, vrlo je iznenađena kako je takav izveštaj mogao da prođe resodne odbore bez ijedne primedbe.

Transkript govora poslanice LSV možete pročitati u nastavku:

Zahvaljujem predsedavajuća,

poštovano predsedništvo,

koleginice i kolege poslanici,

Pred nama se nalazi izvešta o radu Fonda „Evropski poslovi“ za prethodnu godinu i slušajući uvodno izlaganje zamenika pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju, nažalost, utemeljila sam se u svom stav da, kada bih želela da budem gruba,  mogla bih da kažem da je ovaj izveštaj nažalost jedno veliko ništa. Ali pošto neću da budem gruba, reću ću, najblagonaklonije, da je ovaj izveštaj neadekvatan.  A zašto to kažem? U njemu je sadržano mnogo manjkavost, mnogo grešaka i mnogo ponavljanja. 

Kada ga pogledate na prvi pogled i ne pročitate pažljivo učiniće vam se da je to jedan korektan izveštaj koji ima preko 100 strana, ima grafikone, mnogo tabela, cifara... Ali kada ga pročitate shvatićete da je neadekvatan i da nema ono što jedan izveštaj o poslovanju Fonda treba da sadrži.

Ukazaću samo na neke manjkavosti, ponavljanja i na neke greške izveštaja o poslovanju Fonda „Evropski poslovi“, a sve ću vas pozvati da još jednom pogledate ovaj materijal.

Veoma sam iznenađena što su nadležni odbori prihvatili ovaj materijal bez ijedne primedbe i zaista ne znam kako je to moglo da se desi. 

Na samom početku izveštaja vidimo da je tu 18 projekata koji su u statusu evaluacije, 14 koji su u statusu implementacije, to su projekti na kojima je Fond „Evropski poslovi“ jedan od partnera, jedan od učesnika, ali ne postoji nijedan u kojima je Fond nosilac aktivnosti i to nije dobro. 

Prevashodno, posao Fonda jeste da koordinira aktivnostima koje druge institucije, organizacije sa teritorije AP Vojvodine sklapaju sa partnerima iz partnerskih regiona ili institucijama iz Evrope. 

Što se tiče projekta „Antena – kreativna Evropa“, on postoji od 2014. i jedan je od ozbiljnijih projekata u kojem učestvuje Fond „Evropski poslovi“, sa kojim je u parnerskom odnosu sa nadležnim republičkim ministarstvom. Međutim, kod navođenja aktivnosti pobrojane su i neke koje nemaju nikakve veze sa Autonomnom pokrajinom Vojvodinom, a Fond je vezan za institucije iz oblasti kultura sa teritorije Vojvodine. 

Dalje, navodi se da Fond angažuje strane predavače, što je, naravno, pohvalno, tu je jedan predavač iz Slovenije, jedna predavačica iz Hrvatske i naveden je predavač iz Republike Srpske. Ukoliko se navodi država iz koje dolazi predavač, onda je to Bosna i Hercegovina,  u okviru koje se Republika Srpska jedan od entiteta. I imali smo već diskusiju na ovu temu na jednoj od sednica Skupštine AP Vojvodine, te smo ispravili istu grešku u Sporazumu o saradnji sa Republikom Srpskom.

Što se tiče edukativnih aktivnosti bilo je 18 edukacija, što smatram da je malo, s obzirom na to da govorimo o godišnjem izveštaju. Edukacije je pohađalo 311 učesnika, što opet smatram da je mali broj, a videćete u materijalu da je na nekim edukacijama bilo svega 11 polaznica i polaznika. Znam da to ne mora da bude greh Fonda, jer organizator poziva i učesnike i polaznike. Ono što je kuriozitet je da je edukaciju pohađalo 234 žena i 77 muškaraca.

Ako pažljivo gledamo materijal, videćemo i grafikon broj 1 (rekla bih vam na kom mestu se nalazi, ali nemamo čak ni redne brojeve strana u ovom izveštaju). To je grafikon na kome su prikazani podaci o polaznicima prema institucijama iz kojih dolaze i tu piše da je 64 odsto polaznica i polaznika iz nevladinog sektora, šest iz zdravstvenih ustanova, šest iz lokalne samouprave, 23 iz škola i visokoškolskih ustanova. U prvi mah, bilo mi je interesantno, ali i zabrinjavajuće, otkud tako mali broj polaznica i polaznika iz lokalnih samouprava i to bi mogao da bude povod i tema razgovora zašto je toliki mali broj predstavnika lokalnih samouprava bio zainteresovan za ovako važnu edukaciju. Mislim da je baš njima ta edukacija značajna. Onda u opisu grafikona uočim dosta ozbiljnu grešku.

U opisu grafikona piše: 64 odsto nevladine organizacije, 30 posto predstavnici institucija čiji je osnivač AP Vojvodina i Republika Srbija, šest posto lokalne samouprave i 24 odsto škole, što kada saberete dođete do procenta od 124. a to je sigurno netačan podatak. 

Fond je prošle godine obišao samo deo lokalnih samouprava, u periodu maj – juni, oktobar – novembar. Moje pitanje je zašto samo deo, a ne svih 45 lokalnih samouprava. Jer mislim da je važno uključiti sve lokalne samouprave u proces evropskih integracija, obavestiti ih i naučiti kako mogu da konkurišu za sredstva iz fondova EU.

U maju je bila konferencija „Mogućnosti razvoja kroz fondove EU“, eminentni govornici, svi koji je trebalo da govore i to je u redu, ali ovaj izveštaj se pominje čak tri puta u materijalu. Na jednom mestu piše da je ovoj konferenciji prisustvovalo 90 predstavnika lokalnih samouprava, ali nemamo podatak iz kojih lokalnih samouprava ili koliko iz koje lokalne samouprave. A onda na drugom mestu piše da je bilo 90 polaznika koji su predstavnici relevantnih državnih institucija i organizacija. Ne mogu a da  ne zapitam da li tih 90 predstavnika predstavljaju lokalne samouprave ili su predsstavnici državnih institucija ili se radi o tome da je bilo 90+90, a da nije naznačeno, a i malo je verovatno, priznaćete.

U aktivnostima nisu navedene aktivnosti iz oblasti saradnje Fonda sa Univerzitetom u Novom Sadu. Da li je moguće da Fond sarađuje sa jednim privatnim univerzitetom, što je u redu, ali da li je moguće da nije bilo prostora za saradnju sa Univerzitetom u Novom Sadu?

Rekoh već da se aktivnosti u određenim  poglavljima ponavljaju, te tako imamo Okrugli sto „Podrška Sremu i Bačkoj kroz EU fondove“ najmanje tri puta ili projekat „Evropsko selo“ u Zrenjaninu, takođe najmanje tri puta. Nije važan kvantitet već kvalitet kada pričamo o rezultatima poslovanja i mnogo bi bilo bolje da je ovaj izveštaj bez manjkavosti i bez grešaka, nego ovi i ovakvi podaci na 114 strane.

I za kraj dve stvari, kancelarija Vojvodine u Briselu, ona nije sastavni deo Misije Republike Srbije pri EU, već je smeštena u prostor Misije, koristi prostor u okviru Misije. Osnovana je od strane pokrajinske administracije odredbama Statuta APV, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Kancelarija u Briselu je tačka sporenja raznoraznih subjekata, od momenta kada je pokrenuta inicijativa za njeno formiranje, a to je bilo još početkom 2000-tih do momenta kada je ona konačno osnovana, a to je 2011. godina. Evo i danas svedočimo tome da je skrajnuta u zapećak, a upravo je to predstavništvo Vojvodine u Briselu ono što je naš adut u EU i mesto u kojem bi trebalo da imamo mnogo više aktivnosti nego što ih imamo danas.

S obzirom na to da nije bio problem kada je Grad Niš otvorio svoje predstavništvo, pa ni kada je Vršac u saradnji sa Županijom Karaš – Severin otvorio svoje, ali bio je veliki problem i poziv da se preispita da li je to separatistički čin kada je predstavništvo Vojvodine otvoreno. Danas evo, pre nekoliko dana, zamenik gradonačelnika Beograda je najavio predstavništvo Grada Beograda i nadam se da će Vlada republike Srbije dati saglasnost i za otvaranje ovog predstavništva, i nadam se da će sva predstavništva raditi mnogo bolje, ažurnije i u korist ne samo građana Vojvodine, već i Republike Srbije.

(SzILSV, 29.05.2019)