Trebalo je šest godina da se jasno kaže da „Južnog toka“ nema, a sada je postalo jasno da nema ni velikog posla niti novih radnih mesta u Rafineriji nafte Novi Sad, kako je najavljivano kada je NIS poklonjen i kada su obećavani novi pogoni u Novom Sadu.



U međuvremenu, NIS i dalje vadi vojvođansku naftu i gas po najnižoj rudnoj renti u Evropi iz njiva i dvorišta porodičnih kuća.

Ako se ovako nastavi, ne treba nikoga da iznenadi ako prostor novosadske rafinerije bude, kao što su mnogi predviđali, puko skladište ili deponija ove kompanije.

Šta još treba da se dogodi da bi se shvatilo da je prodaja, odnosno poklanjanje NIS-a ruskoj kompaniji bio poslovni promašaj veka? Vojvodina i njeni gradovi i naselja od toga imaju samo štete i za to moraju biti obeštećeni.

Krajnji je trenutak da se preispita Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom