NOVI SAD - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i republički poslanik Nenad Čanak ocenio je da je antievropska kampanja koju ovih dana u Srbiji vode i visoki državni zvaničnici "u službi predstojeće izborne kampanje. On je istakao i da "mudra politika ne bi trebalo da podiže tenzije oko Kosova, već da ih spušta", te da se ide ka rešenju koje bi u fokusu imalo interes građana, a ne interes vladajuće elite.



U intervjuu za Dnevnik Čanak je kazao da mu ipak nije jasna dilema koja se u javnosti postavlja o izboru između Evrope i Kosova.

"Nije sasvim jasno kakav je to izbor, šta se to bira. Jer, kad govorimo o Evropskoj uniji, to znači set obaveza koje preuzimamo, a ne samo prava, ali i mogućnost da se, pod uslovom da za to postoji iskrena politička volja, ubrza razvoj Srbije i reše mnogi nesporazumi koji postoje na prostoru jugoistočnog Balkana. S druge strane, kad se pominje odricanje od Kosova, moram da podsetim na to da u ovom trenutku na Kosovu Beograd nema nikvu vlast, niti se tamo primenjuju zakoni Republike Srbije. Stoga nije jasno šta bi tu značilo odricanje. Od čega? A ne mislim da tu nekog velikog odricanja može biti " kazao je Čanak.

On je dodao da su posebno opasne ideje o podeli Kosova, uz opasku da su i politički nerealne.
" To bi bio okidač za vrlo opasne procese i u Makedoniji i Crnoj Gori, ali i šire " ocenio je Čanak.
Po njegovim rečima, oko Kosova se zapravo i dalje igra kvazipatriotska igra, koja se svodi na recikliranje Lazareve kletve i drugih istorijskih mitova, ili pak na "isterivanje oko forme, a ne oko sadržaja".

"Ako prilikom ulaska Srbije i Kosova u EU svi standardi moraju biti jednaki, a granice ne smeju postojati, onda se postavlja pitanje zar nije to najbolje za građane i Srbije i Kosova. Zato se proces pridruživanja EU mora ozbiljno ubrzati da bi se taj problem rešio. Naravno, to nije rešenje po meri mitomana, ni onih koji su devedesetih godina prošlog veka bili nesebični davaoci tuđe krvi, niti po meri kvazipatriota koji su svoj patriotizam dobro naplatili monopolom na gorivo i akcizne robe. Ali, je to rešenje po meri građana Jugoistočne Evrope " kazao je Čanak.

Kako vidite to što se u antievropsku kampanju ušlo nakon hapšenja poslednjeg haškog optuženika? Može li se takav politički zaokret pravdati predizbornom kampanjom?
"Tu kamapanju više bih vezivao za predstojeće izbore nego za hapšenje Gorana Hadžića. Dobro je što je ova vlada završila saradnju s Haškim tribunalom, da bar tu tačku skinemo s dnevnog reda. Mene trenutno daleko više interesuje šta ćemo s procesuiranjem zločina i kriminalnih dela počinjenih devedesetih, a koji nisu u nadležnosti Haškog tribunala. Da li završetak sardnje s Tribunalom znači i amnestiju svih kriminalaca koji nisu stali pred lice pravde u Hagu? Zbog toga tema lustarcije ne sme da siđe s dnevnog reda. Ovo pitanje moralo bi biti visoko na lestvici prioriteta u Srbiji danas. Nažalost, to nije slučaj jer bi to značilo govriti o nepopularnim stvarima u izbornoj godini. S druge strane, ako se ljudima objektivno ne može ponuditi ekonomski prosperitet, onda će se mnogi latiti busanja u grudi patriotske. Od toga je pre 90 godina nastao nacionalsocijalizam koje je glave koštao 50 miliona ljudi u Evropi.

Da li aktuelno zahlađenje odnosa između Beograda i Zagreba može dovesti u pitanje kandidatruru Srbije ove jeseni, pošto je regionalna saradnja jedan od bitnih uslova u tom procesu?
"Ovde je očigledno da izbori neke teraju da čine ono što se misli da većina građana podržava. A pošto ni u Hrvatskoj ni u Srbiji ekonomska sitaucija nije na zavidnom nivou, onda se veruje da "latiti se malo patriotizma" uvek može dobro da dođe. Ali to je igranje vatrom. Sve je to samo otvaranje starih rana da bi se odvratila pažnja od novih problema. Ne verujem da će to znatno uticati na približavanje EU jer ipak su to samo varnice, kojima se nije dobro igrati pošto smo videli koliko života plamen takvih varnica može odneti.

Ocenili ste nedavno da je LSV doprineo tome da Vojvodina bude u političkom fokusu. Možete li da pojasnite u kojem smislu, a s obzirom na to da i trenutno postoji nezadovoljstvo tretmanom centralne vlasti?
"Pa nijedna stranka danas, sem SRS-a, ne smatra da Vojvodina ne treba da ima neki nivo autonomije, iako postoje ogromne razlike u viđenju sadržaja te autonomije, ali Vojvodina više nije zabranjena reč. Tako da neki pomak postoji. Međutim, pitanje Vojvodine nije ni teritorijalno ni državotvorno, već je to demokratsko pitanje unutrašnjih odnosa u Srbiji i samim time ono se ne može rešavati preko kolena. Ne može se zavesti demokratija po kratkom postupku. Tako da nam sledi jedna duga i neherojska borba i "korak po korak" proces, gde je vraćanje barem delića imovine Vojvodine vrlo važno, što je pomalo i zasluga LSV-a, jer na osnovu toga dobijamo mogućnost da Vojvodina počne da se rekonstituiše u nekog ko bar donekle može praviti neke planove i uređivati svoju sudbinu. Međutim, ne postoji sistemska volja da Vojvodina zaista profunkcioniše kao deo državnog sistema Srbije. Ali, dok god se ne distancira od centralizma, Srbija neće moći ni da se suštinski stabilizuje.

U kojoj meri apsurdne stvari kao što je odnos prema otvaranju kancelarije u Briselu, ukazuju na to da možda problem nije samo u poimanju autonomije već i u nekim unutarstranačkim odnosima?
"Otvaranje kancelarije u Briselu je rutinska stvar u međuregionalnoj saradnji na teritoriji Evrope. Ali, u antivojvođanskoj histeriji, koja različitim intenzitetom traje već 25 godina imamo budalastu sitauciju da se Vojvodini ne veruje, kao da neko želi da od Vojvodine napravi problem. Međutim, glavni problem s Vojvodinom nije u tome što je ona jedina funkcionalna pokrajina u Srbiji, već u tome što je Vojvodina imala status federalne jedinice isto kao i Srbija. I u tome je ključni nesporazum: kako nešto uraditi a istovremeno ne priznati puč s kraja osamdesetih? Milošević je tad progutao Vojvodinu, ali Srbija u poslednje 23 godine ne može da je svari i stalno primenjuje pogrešne lekove za to varenje. Međutim, Vojvodina ne treba da se svari već treba da bude vitalni deo Srbije.

Odsustvo autonomije Vojvodine rađa separatizam

A da li je Liga spremna da iskoristi poziciju u vlasti zarad većih pomaka u jačanju autonomije?
"Voleo bih da mi neko kaže koji bi to veliki pomaci bili.

Na primer, da se poštuju postojeći propisi, između ostalog, o parama koje se prebacuju u pokrajinski budžet?
"Pa kad je donošen važeći Ustav s tih famoznih sedam odsto, lično sam zajedno s Čedomirom Jovanovićem i još šačicom ljudi koji su shvatali o čemu se tu radi demonstrirao ispred Skupštine Srbije. Takođe, zbog ustavnog procenta za Vojvodinu išao sam i kod premijera da tražim objašnjenje zašto smo mi stalno u situaciji da imamo nesporazum oko transfernih sredstava koja se prebacuju Vojvodini. A odgovor zašto se pare ne prebacuju jeste: zato što nema mehanizama da se to učini. A najbolji primer za to je da RTV Vojvodine uopšte nema nikakav uvid u to koliko se novca za TV-pretplatu ubere u Vojvodini, tako da im se vraća tek onoliko koliko im daju iz RTS-a. Tako je i sa svim ostalim segmentima. Tako da svaka priča o ingerencijama Vojvodine znači zapravo da u tom segmentu nema ni novca ni prostora za bilo kakvo delovanje. I vrlo sam skeptičan o tome da se bilo kakav pomak u pravcu jačanja vojvođanske autnomije može desiti bez redefinisanja ustavnog poretka. A za ustavne promene trenutno nema snage. Međutim, ono što može biti opasno i što je već počelo da se dešava i o čemu ne želi da se priča jeste da će se odsustvo autonomije odraziti u javnom mnjenju, u kojem se mogu rađati klice separatizma. Naravno da Vojvodina ne može da se osamostali, ali opasnost je u tome što se odnosi u društvu mogu zatrovati do te mere da se to može reflektovati na kvalitet života.

(BILSV, 16.08.2011.)