Rade li kafilerije u Srbiji i kako rade?

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Sreda, 18. 12. 2019. | Komentara: 0

Rade li kafilerije u Srbiji i kako rade?

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić zatražila je informacije od ministara poljoprivrede i zaštite životne sredine koliko kafilerija koje rade postoji u Srbiji, koliko je privatnih a koliko državnih. Koristeći instituciju pitanja poslanika, ona je upitala i kako se završila arbitraža „Energozelene“ iz Inđije protiv države Srbije i kakva je sudbina ovog postrojenja. Ukazala je i na probleme sa kojima se suočavaju građani u čijim mestima postoje kafilerije.

LSV

Problem Energozelene

- U kafilerijama se prerađuju životinjski ostaci i uginule životinje u hranu za životinje, mesno koštano brašno kao energent ili za dobijanje biodizela i biogasa, a spaljivanjem otpada na visokim temperaturama može se i to koristiti za proizvodnju tople vode i pare. Postoji višestruka mogućnost korišćenja ovih ostataka. Do 2017. godine još je i bilo moguće pratiti šta se dešava sa kafilerijama, ali danas ne znamo koje rade, kako se i sa kojim problemima one suočavaju – navela je Lazić. 

Podsetila je da je 2013. godine u Inđiji puštena u rad moderna kafilerija Energozelena, u vlasništvu belgijskog investitora, čiji su kapaciteti prerade bili preko 150 hiljada tona godišnje, za čiju izgradnju je ovaj investitor uložio oko 21 milion evra. Godinu dana kasnije u ovoj kafileriji je prerađeno oko 95% uginulih životinja i drugog životinjskog otpada sa poplavljenih područja, kao i oko 160 tona otpada sa poplavljenih područja u Bosni i Hercegovini. 

- Može se slobodno reći da je ova kafilerija uspela da sanira posledice koje bi bile daleko gore i štetnije da ovaj otpad nije prerađen. Krajem 2014. godine „Energozelena“ je obustavila rad i tražila povraćaj uloženih sredstava i pošto nije postignut dogovor sa Republikom Srbijom, zatražili su arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog sistematskih propusta Srbije u sprovođenju propisa u oblasti prerade životinjskog otpada. Naime, njihov kapacitet nije mogao da se ispoštuje jer na terenu nije sakupljena ona količina koja je bila dogovorena. Nakon toga, jedina kafilerija koja je radila bila je „Proteinka“ u Somboru, a tada je radila i ona u Ćupriji – navela je poslanica LSV. 

Nesnosan smrad u Somboru i Zrenjaninu

Ukazala je i da su se građani Sombora godinama žalili na nesnosan smrad iz kafilerije i na nepotpuni tretman ili neadekvatan tretman ovog otpada. Bilo je inspekcijskih prijava, sudskih odluka protiv rukovodećih ljudi zbog nepropisnog postupanja sa životinjskim otpadom. Najnovija informacija je da će se ova kafilerija ugasiti, dodaje Lazić.

- Takođe, u Zrenjaninu građani imaju problem sa smradom i zagađenjem iz privatne kafilerije „Prekom“ koja ima sudsko rešenje iz novembra 2018. godine o zabrani prerade životinjskog otpada na tri godine, ukoliko ne ugradi filtere i spreči zagađenje vazduha. Ova presuda je čak potvrđena u ponovljenom postupku u maju ove godine. Dakle, šta je pravo stanje i kako se u Srbiji postupa sa uginulim životinjama i životinjskim otpadom? – upitala je.

U kafilerijama se preradi samo 20% animalnog otpada?!

Prema njenim rečima, u Srbiji se godišnje produkuje oko 273.000 tona ovog otpada. Na osnovu Strategije upravljanja otpadom Republika Srbija za period 2010-2019. samo 20% se prerađuje u kafilerijama. Nada Lazić je upitala da li je takva situacija i danas. Umesto u kafilerijama, uginule životinje, kao i klanični ostaci, najvećim delom odlažu se bez tretmana, zakopavaju se i bacaju na divlje i sanitarne deponije. Nema tačne evidencije koliko ima takvih deponija. Nada Lazić upozorava da su zbog ovakvog ponašanja ugrožene podzemne vode, zdravlje stanovništva, širi se nesnosan smrad i sve to može da bude veoma opasno po ljude. 

- Po zakonu,  lokalne samourpave su dužne da izgrade međuobjekte gde se specijalnim vozilima prikupljaju uginule životinje i čuvaju do otpremanja u kafileriju. U Srbiji, prema podacima koje ja imam, postoje samo tri međuobjekta. I to u Kikindi, Pančevu i Vršcu, od ukupno 157 opština. Onda ne čudi slika brda pilećih ostataka na samoj obali Morave ili raspadnuta svinja u kanalu Dunav-Tisa-Dunav ili naduvana krava pored njive na plus 40 stepeni. Da li će se deo sredstava iz Zelenog fonda usmeriti u lokalne samouprave da bi se izgradili međuobjekti i da bi se sprečilo ovako nekontrolisano odlaganje animalnog otpada? – upitala je Nada Lazić ministre.

(SzILSV, 18.12.2019)



Akcije/Kampanje | Subota, 12. 12. 2009. | Komentara: 0

LSV mora još da se proširi i ojača

Ovaj kongres se održava u veoma turbulentnim vremenima. I, moj govor će ovoga puta biti nešto drugačiji nego obično, zato što neke velike svečarske atmosfere, kao što vidite i sami, nema. Razlog je vrlo jednostavan. Ovo je radni kongres.
Akcije/Kampanje | Sreda, 07. 10. 2009. | Komentara: 0

Izložba fotografija povodom pobede nad neonacistima

NOVI SAD - Povodom dvogodišnjice antifašističkog marša u Novom Sadu 7. oktobra 2007. godine, danas je u novosadskoj Galeriji Most otvorena izložba fotografija troje novosadskih fotoreportera, zabeležene tog dana. Fotografije Sandre Vojnović, Aleksandra Kamasija i Vladimira Jovanovića pokazuju dešavanja tog dana na raznim lokacijama u Novom Sadu
Akcije/Kampanje | Subota, 06. 06. 2009. | Komentara: 0

Ligaši čistili kej

NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine organizovala je danas, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, akciju čišćenja keja na potezu od parka kod Filozofskog fakuleteta do Štranda. Kako je tom prilikom istakla pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine i funkcionerka LSV Danica Baćanović, reč je o simboličnoj akciji koja građane treba da podseti da se životna sredina čuva svaki dan.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook