NOVI SAD - Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, proteklih nekoliko dana sa bliskim saradnicima boravi u Ukrajini. Tom prilikom obišao je Lavov, Kijev, Harkiv. Obišao je mesta stradanja i razgovarao sa meštanima ratom zahvaćenih područja, kako sa Ukrajincima, tako i Rusima.

I dok je iz Ukrajine na svom tviter nalogu objavljivao potresne forografije, na njegov račun stizali su raznorazni komentari da je u pitanju samoreklamerstvo, dodvoravanje zapadu, a najavljena je i jedna krivična prijava protiv njega zbog izjave „da se rat u Ukrajini mora završiti smrću Putina“. 

U intervjuu za Danas Čanak objašnjava šta je bio razlog njegovog iznenadnog odlaska u Ukrajinu.

Šta je bio povod da otputujete u Ukrajinu?

- Važan deo mog političkog uverenja je i to da se mora biti na mestima o kojima želite da imate politički sud. Zbog toga sam još 1991. godine, kada je počinjao rat u Sloveniji, bio u Ljubljani. Prošle godine sam boravio na Kosovu i na mestima stradanja srpskih civila u Hrvatskoj. Boravio sam prošle godine 5. septembra na Cetinju, prilikom ustoličenja vladike Joanikija, te ove godine na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom i lično video sve što se događa. Posetio sam sva krizna žarišta u bivšoj Jugoslaviji. To je način razmišljanja koji negujem već duže od 30 godina.

Koja sve mesta ste obišli i sa čime ste se suočili?

- Na ovom putu sam obišao Lavov, Kijev, Harkiv, ali i brojna manja mesta koja su se našla na udaru Putinove agresije. Naravno, situacija se razlikuje od mesta do mesta. Ukrajina je izuzetno velika zemlja. Neke sredine, kao Lavov, na primer, su i 500 kilometara udaljene od fronta. Neke su na samoj liniji udara ruskog agresora. Svuda se osećaju posledice ruske agresije. Ono što je svuda isto, i to je veoma snažan utisak, to je jedinstvo ukrajinske nacije u borbi protiv agresora. Postoji ogromna odlučnost za odbranu. Ako je i bilo podela u odnosu na pogled prema Ruskoj federaciji, onda je jasno da toga sada nema. U odbrani Ukrajine od agresije su sada svi jedinstveni. Ono što je jasno je da je Ukrajina izabrala put Evrope i demokratije.

Šta je najstrašnije što ste videli? Emitovali ste snimak groblja sa velikim brojem humki. Da li su svi ti grobovi nastali baš tokom protekla tri meseca rata?

- Za mene je lično najstrašnija bila poseta naseljima u Harkivu koja su potpuno devastirana u ruskim bombardovanjima. Na svakom koraku sam video uništene dečije igračke, dušeke za krevete, odeću. U ruševinama su nestale čitave porodice i njihovi životi. Užasno je koliko je dece stradalo u ovoj agresiji.

Da li ste možda obišli i mesta u Ukrajinu koja su neseljena isključivo Rusima. Da li ste čuli njihovu stranu priče?

- Bio sam i u tim mestima. Sam Harkiv je grad koji je gotovo 100 odsto rusofon, sa velikim procentom ruskog stanovništva. Razgovarao sam sa etničkim Rusima. Oni ne žele da imaju više ništa sa Rusijom. U Harkivu je apsolutno jasno koliko je Putinova priča o nacizmu u Ukrajini apsurdna. Građani Harkiva, i Rusi i Ukrajinci, su veoma čvrsti u stavu da ne žele da budu deo totalitarnog, neofašističkog i neonacističkog sistema koji im nudi Putinova diktatura u Ruskoj federaciji.

Šta kažu ukrajinski zvaničnici, da li ste se sa njima sreli?

- Imali smo niz sastanaka sa ukrajinskim zvaničnicima. I nama i ukrajinskoj strani je najbitniji rad na pravovremenom informisanju javnosti u Srbiji o svim dešavanjima u Ukrajini, kao i rad na evidentiranju ratnih zločina, da se ne bi dogodilo da se ratni zločinci izvuku nekažnjeno. Bitno je da upoznamo javnost Srbije sa svim posledicama Putinove agresije. Sastanci u Ukrajini su mi poslužili da u potpunosti zaokružim sliku o dešavanjima. Posebno bih podvukao razgovore sa zvaničnicima iz Harkiva, i to onima koji govore maternji ruski jezik, ili su ruskog etničkog porekla. Oni su se dobrovoljno javili u borbu, uzeli oružje u ruke i suprotstavili se agresoru iz Rusije, koji želi od njih da napravi veće Ruse nego što oni jesu.

Koliko su slike iz rata u Ukrajini koje gledamo verodostojne, a koliko propaganda sa preterivanjima?

- Teško je govoriti o objektivnosti slike o ratu u Ukrajini. Kod nas, u Srbiji, postoji sklonost većine medijskih kuća ka Putinovoj propagandi. Čak se i vrlo jasni primeri rušilačke agresije proglašavaju za nekakakva „oslobođenja“. Sve to stvara vrlo nejasno sliku, i ne dovodi do objektivnog izveštavanja. Razaranja su ogromna, a otpor građana Ukrajine ruskoj agresiji je dostojan divljenja.

Šta je na vas ostavilo najači utisak?

- Puno sam toga video. Puno toga strašnog. Najsnažnije utisak sam doživeo u drugom po veličini gradu u Ukrajini, Harkivu. Na samo 30 kilometara od ruskih tenkova i topova gledao sam ljude u oči i video sam ogromnu odlučnost za odbranu Ukrajine. Odbranu koja je 100 odsto odlučna i bez znaka pitanja. Istovremeno, u očima ljudi sam video strah od toga šta će biti, ako ih svet izneveri i ako grad padne u ruke ruskim agresorima. Ako budu okupirani. Toliki strah od agresora i okupacije nisam video niti u jednom ratu do sada, a video sam ih jako puno.

Koliko ostajete u Ukrajini i da li ste sad uvereniji da treba uvesti sankcije Rusiji?

- U ovom trenutku ne mogu učiniti više od ovoga. Puno sam razgovarao, video mnogo toga. Obišli smo puno mesta. Razgovarali sa puno ljudi. Stekao sam jasnu sliku. Sada treba pomoći Ukrajini i njenim građanima i zaustaviti jezivu Putinovu agresiju na ovu nezavisnu i suverenu državu. Ukrajinci se bore ne samo za Ukrajinu ili njihove gradove, nego i za zaustavljanje jezive mašinerije smrti, kakva je Putinova Rusija danas.

Sankcije Ruskoj federaciji moramo odmah uvesti! Moramo uraditi sve da bude jasno sa koje je strane Srbija. Agresija Putinovih neofašista na Ukrajinu je svetska sramota dvadesetprvog veka i ravna je agresiji Hitlerovog Trećeg rajha na Evropu.

Kako komentarišete optužbe da je cilj vašeg puta u Ukrajinu samoreklamerstvo i skretanje pažnje na sebe?

- Ako je skretanje pažnje na mene, skretanje pažnje i na ukrajinsku situaciju, onda sam zato došao u Ukrajinu.

Da li ste ijednog trenutka bili izloženi opasnosti?

- U Ukrajini su 24 časa svi u opasnosti. Baš u ovom trenutku na celoj teritoriji zemlje je oglašena opšta opasnost. Granate i rakete padaju u svakom trenutku u svim krajevima zemlje. Ali, to smo znali i pre posete i bili spremni na to.

(SzILSV, 16.06.2022)