Novi Sad, 14. januar 2017 - Ustav Republike Srbije decidno navodi da su svi građani jednaki. Međutim, Liga socijaldemokrata Vojvodine pita da li je tako ili je Beograd ispred svih?

U Beogradu je najvidljivija centralizacija. Poslednji primer je razlika u iznosu budžeta za 2017.godinu Grada Beograda i Autonomne pokrajine Vojvodine.

Ove godine Beograd će raspolagati sa 100,4 milijarde dinara, a Vojvodina sa svega 63,6 milijarde dinara.

Logika zdravog razuma kaže da bi Vojvodina, koja po poslednjem popisu ima 1,93 miliona stanovnika, mora imati viši budžet od Beograda, koji ima 1,65 miliona stanovnika.

U prilog logike idu i ustavna i zakonska rešenja, koja Beograd smatraju lokalnom samoupravom, a Vojvodinu pokrajinom sa autonomnim ingerencijama, koja finansira nadležnosti koje ima.

Nažalost, logika u Srbiji nije nešto što je prioritet.

Stvar postaje još gora kada se u obzir uzme činjenica da 60% budžeta Vojvodine čine transferna sredstva, koja samo „prođu“ kroz pokrajinsku kasu kako bi završila za plate zaposlenih u obrazovanju.

 

Bez transfernih sredstava, budžet Vojvodine iznosi svega 25 milijardi dinara.

Računicom trećeg razreda osnovne škole izvodimo zaključak da na potrebe građana Beograda ide duplo više para nego za potrebe Vojvođana. Ili, možda i slikovitije. Za rešavanje problema građanki i građana Vojvodine odvaja se 40 dinara dnevno, a za potrebe građanki i građana Beograda 160 dinara.

Logično?

Ovakva matematika stvara i druge nelogičnosti.

Umesto da jedinica samouprave koja ima najviše sredstava duguje najmanje, ona, pak, duguje najviše.

Grad Beograd učestvuje sa više od 75% u ukupnom zaduženju svih lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine Vojvodine. Dakle, od 100 zaduženih dinara, 75 ide na dug grada Beograda.

Nema sredstava za obilaznicu i vodu u Zrenjaninu, za magistralu u Banatu, za kanal u Vrbasu ili čist vazduh u Pančevu, ali ima za, npr. raspevanu fontanu na Slaviji.

Potpredsednik 

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Branislav Bogaroški