Novi Sad, 05. jun 2017 - Svetski dan zaštite životne sredine Republika Sbija dočekuje kao država koja nema puno razloga za slavlje.
Više je nego izvesno da će Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom biti jedno od najtežih i najskupljih, te da dugogodišnja nebriga osim očite degradacije životne sredine čini i veliku kočnicu na putu ka EU.
Sredstva koja se izdvajaju za ovu oblast su simbolična, brojna evropska zakonska regulativa još nije preuzeta, a i postojeća se nedovoljno poštuje.
Naftu i gas, neobnovljive resurse, NIS kao kompanija sa većinskim ruskim vlasništvom besomučno crpi uz najnižu rudnu rentu u Evropi, a raspolaže i sa 78 geotermalnih izvora u Vojvodini.
Najveći gradovi nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda,a većina manjih mesta ni kanalizaciju. To rezultira direktnim zagađivanjem površinskih i podzemnih voda, kao i zemljišta.
Bor više nije evropska crna tačka po emisiji Sumpor dioksida, ali Beograd,Novi Sad, Niš, Užice, Zrenjanin, a naročito Pančevo su verovatno najbolji primeri da rešenja protiv zagađenja vazduha i dalje nedostaju.
Grad Beograd će dobiti postrojenje koje će otpad prerađivati u energiju, ali gradova u Srbiji gradova ima još. A, sa druge strane, ni rešenje za preko 3000 divljih deponija se ne nazire.
Takvo stanje nije od juče, ali je činjenica i da se ne radi dovoljno da se to promeni i da zaštita životne sredine nije među prioritetima vlasti.
Predsednica Stručnog saveta
za zaštitu životne sredine
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Nataša Lalić