Novi Sad - Od činjenice da na političkoj sceni Srbije, godinama unazad, ne uspeva da se profiliše dovoljno jaka alternativa sadašnjoj vlasti, još više obeshrabuje ideja da u toj ulozi „spasitelja“ mnogi vide sveštenika pravoslavne crkve.

U dvadest prvom veku prihvatati da je jedino rešenje da se u Srbiji živi normalno, po standardima savremene civilizacije, to da sveštenici izvedu promene i vode državu, potpuno je apsurdno.

Crkva koja ima svoja pravila i shvatanja koja zastupa i propoveda, koju prepoznajemo u čvrstom protivljenju mnogim savremenim tokovima civilizovanog života, kao čuvara tradicionalnog, a ne savremenog, ni jednim svojim istupanjem nije se kvalifikovala kao odgovoran, sposoban i progresivan činilac, koji bi Srbiju uredila na prihvatljiv način za sve njene građane.

Poštovanje zakona, podela vlasti, ljudska prava i demokratija osnova su funkcionalne savremene države, a u vrednosnom sistemu crkve i njenih sveštenika ne zauzimaju visoko mesto, zato je potpuno nerealno očekivati da bi se to moglo promeniti.

Građani koji podržavaju konzervativnu, klerikalnu, tradicionalističku opciju u kojoj SPC ima centralnu ulogu su potpuno legitiman deo našeg društva, ma koliko to nekom ne prija.

Međutim, nedostatak ozbiljne jake građanske opcije, doprineo je da i ljudi kojima je osnov političkih ubeđenja na potpuno suprotnoj strani od pomenutih konzervativaca, onima koji su za moderno demokratsko društvo neopterećeno klerikalizmom, počnu da flertuju sa idejom „pravoslavnog spasitelja“.

Maksima „ Hajde da prvo sklonimo ove sa vlasti, nema veze sa kim, pa ćemo postavljati posle one koji nam zaista odgovaraju“, tačnije glasanje „protiv“, a ne „za“ postoji od kada se pojavilo i višestranačje i postala je tradicionalni način razmišljanja i glasanja u Srbiji, bez obzira na svoje loše političke posledice. Ovaj politički princip upropastio je mogućnost da Srbija postane moderna, zdrava država, kada su istinski reformatori 5.oktobra ustupili mesto Koštunici i njegovim neobaveštenim „kočničarima“ promena, da bi ih narod u paketu lakše prihvatio. Ta greška skupo nas je koštala.

Hoćemo opet da je ponavljamo i nadamo se drugačijem rezultatu ili je vreme da iz tog 17.veka konačno uđemo u 21. pa da se u startu odreknemo ideje samo jednog  nadčoveka, spasioca i opredelimo za ljude koji zaista predstavljaju ono što želimo od nekog ko će nam uređivati državu i živote, a verujem da to ipak nije pravoslavno sveštenstvo?

 

Nevena Subotić

Članica Glavnog odbora 

Lige socijaldemokrata Vojvodine