Novi Sad, 27. jun 2017 - Izjava pokrajinskog premijera Igora Mirovića da je najveći uspeh pokrajinske vlade u prethodnih godinu dana u tome što je održala političku stabilnost, ostvarenu u saradnji sa republičkom vladom, pokazuje da on ili nema jasnu viziju o tome šta pokrajinska vlada treba da radi, ili nema nameru da se zamera partijskim šefovima u Beogradu, uprkos tome što Vojvodina trpi.
Najpre, politička stabilnost u saradnji pokrajinske sa republičkom vladom nije nekakav uspeh na kojem bi trebalo čestitati. Tim pre jer i pokrajinsku i republičku vlast čine ista stranka i ista koalicija.
Pored toga, isticanje političke stabilnosti u saradnji sa republičkom vladom dolazi u trenutku kada se iz republičke vlade najavljuje gašenje škola po selima gde ima malo đaka i kada se iz resornog ministarstva ignoriše činjenica da će stranci za 65 dana moći da kupuju vojvođanske oranice bez ograničenja.
Ta famozna politička stabilnost u saradnji pokrajinske i republičke vlade, nije pomogla građanima od Kikinde i Mokrina, preko Novog Kneževca i Kanjiže, do Zrenjanina, Sečnja, Srbobrana i Turije, kojima pucaju kuće, njive se gaze, zagađuje životna sredina i oštećuju putevi dok NIS i dalje izvlači vojvođansku naftu i gas po najnižoj rudnoj renti u Evropi.
Sa druge strane, tokom skoro godinu dana od kako je uspostavljena vertikala vlasti i na pokrajinskom nivou, u nekoliko navrata je najavljeno da će Zakon o finasiranju nadležnosti Vojvodine na koji se čeka od kraja 2008. godine, konačno biti donet.
Donošenje tog zakona je najavio i premijer Aleksandar Vučić nakon zajedničke sednice republičke i pokrajinske vlade oktobra prošle godine, a pokrajinski premijer Igor Mirović je izjavljivao kako se nada da je aktuelni pokrajinski budžet poslednji koji će biti donet bez zakona o finasiranju, te da je bolje imati i nesavršen nego nikakav zakon.
Ipak, nije se dogodilo ništa.
Ako uz političku stabilnost postoji i politička volja, sve ovo vrlo brzo može biti ispravljeno, a zakon donet.
Pokrajinski poslanik
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Robert Kolar