Novi Sad, 25. decembar 2017 - Postupak protiv aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska i manjinska prava zbog protesta u Beški zbog protesta protiv tribine haškog osuđenika Veselina Šljivančanina, samo je još jedan u nizu poražavajućih dokaza o tome kuda je ovu zemlju odveo izostanak suočavanja sa prošlošću i lustracije.



To je logično u zemlji u kojoj se mogu nekažnjeno zapaliti američka i nemačka ambasada, sastavljati i dostavljati ruskoj ambasadi spiskovi „srbomrzaca“, i u kojoj se nasilnicima koji su fizički nasrtali na novinare tokom predsedničke inauguracije po svoj prilici neće ni suditi.

Sramota i nepravda, za sramotom i nepravdom.

Ako je neko zaboravio, Veselin Šljivančanin je u Haškom tribunalu osuđen na 10 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u jesen 1991. godine. Oslobođen je nakon dve trećine odslužene kazne. A Beška, u koju je u januaru došao na tribinu, pored Hrtkovaca i Slankamena, jedno je od mesta koje je obeležio progon građana hrvatske nacionalnosti, mračnih devedesetih godina.

Zato je bilo kakav, pa i prekršajni postupak protiv protiv ljudi koji su raširili plakat “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“, nova rana za sve proterane i porodice svih žrtava.

Ujedno, glorifikacija dokazanih ratnih zločinaca, haških osuđenika, a suđenje hrabrim mladim ljudima iz Iniciijative za ljudska prava predstavlja novi dokaz da se nastavlja restauracija celokupnog Miloševićevog aparata koji se privremeno sklonio nakon 5. oktobra 2000. godine i pokušaj amnestije te politike.