Školujemo za nepostojeća zanimanja pa odlaze u inostranstvo

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Saopštenja | Petak, 22. 09. 2017. | Komentara: 0

Školujemo za nepostojeća zanimanja pa odlaze u inostranstvo

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga pitala je danas ministra prosvete da li će zakoni koji su u proceduri ispraviti nepravdu koja postoji zbog nepostojećih zanimanja u šifrarniku. Kako je navela tokom rasprave u Skupštini Srbije o predlozima zakona o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u šifrarniku postoji oko 140 nepostojećih zanimanja za koja se školuju studenti privatnih i državnih fakulteta. Lista zanimanja, sa druge strane, ne prepoznaje oko 70 obrazovnih profila koji se školuju na univerzitetima u Srbiji. Tome je najviše kumovala neodgovoarajuća saradnja između ministrstava obrazovanja i rada.

LSV

- Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine, donet je prvenstveno zbog priključivanja Bolonjskom procesu. Ipak, brojna zvanja koja se stiču po Bolonjskom procesu nisu prepoznata i ne nalaze svoje mesto u šifrarniku. Studenti i dalje konkurišu, polažu prijemne ispite i upisuju fakultete, školujući se, tako, za zanimanja koja nemaju svoju šifru na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.  Oni polažu državne ispite i dobijaju licence, a ne nalaze posao jer njihova zanimanja nisu prepoznata. Da li će ova dva nova predloga zakona realno sagledati potrebe i mogućnosti sistema obrazovanja, kojim će se uskladiti ponuda i tražnja za obrazovnim profilima na tržištu rada – pitala je Papuga.

Ona je navela i primer visokoobrazovanih medicinskih sestara na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu,  a takav smer, kako je rekla, postoji i u Prištini i u Kosovskoj Mitrovici.

- Iz budžeta Republike Srbije se svake godine izdvajaju sredstva za 70 studenata na akademskim studijama, a na strukovnim se školuje 30 samofinansirajućih  studenata. Ovaj smer na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu postoji od 2003. godine. I ove godine je upisao nove studente, mada diplomiranim od ove jeseni nije omogućeno polaganje državnog ispita i neće biti u mogućnosti da stiču licence – navela je Papuga i naglasila da medicinske sestre u našem zdravstvenom sistemu obavljanju 70 odsto svih usluga.

U obrazovnom sistemu pronađeno je rešenje za medicinske sestre, koje su završile višu školu. One imaju definisan koeficijent i shodno tome odgovarajuću nadoknadu za svoj rad. Sa druge strane, za sestre koje su završile fakultet nema mesta na našim klinikama.  

- Inače, u Srbiji, prema podacima Komore medicinskih sestara i tehničara, imamo samo 0,03% visokoobrazovanih medicinski sestara, dok je taj postotak u Evropi gotovo 70%. Poslednjih godina veliki broj visokoobrazovanih sestara, koje je država školovala, a one ne mogu da dođu do posla sa tom stručnom spremom, odlazi u inostranstvo. Da li je osnovna ideja akademskog školovanja da se osnaži sestrinska struka ili da školujemo „kadar za  izvoz“? Da li imamo toliko novca da školujemo ove sestre i da ih izvozimo? – upitala je narodna poslanica LSV.
 
Poslanici LSV su na Predlog zakona o visokom obrazovanju podneli četiri amandmana kojima predlažu povećanje procentualnog učešća predstavnika visokoškolske ustanove u radu saveta univerziteta, fakulteta, odnosno umetničke akademije u sastavu univerziteta i akademije strukovnih studija. Predloženo je i nekoliko amandmana koji zahtevaju bolje preciziranje obaveze i pristupačnost visokoškolske ustanove osobama sa invaliditetom.

Kada je u pitanju Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Olena Papuga, Nenad Čanak i Nada Lazić su podneli 13 amandmana, među kojima je nekoliko koji predlažu veći značaj i ulogu nacionalnog saveta nacionalne manjine.

(BILSV, 22.09.2017)




Saopštenja | Petak, 18. 11. 2016. | Komentara: 0

Da se ludilo devedesetih ne zaboravi i ne ponovi

Grad Vukovar u koji je JNA ušla na današnji dan pre četvrt veka, jedan je u nizu dokaza da rane nastale ratovima devedesetih teško zarastaju. Najbolji lek za lečenje tih rana jeste suočavanje sa prošlošću i tesna kulturna i svaka druga saradnja. 
Ne samo na međudržavnom, ili na lokalnom, nego i na regionalnom nivou.
Saopštenja | Sreda, 16. 11. 2016. | Komentara: 0

Nema puno razloga za zadovoljstvo povodom Dana tolerancije

Međunarodni dan tolerancije svet dočekuje tako što je Donald Tramp uprkos svim svojim diskriminatorskim stavovima na čelu SAD, region tako što se smiruje posle svih uzavrelih nacionalističkih strasti u nekoliko proteklih izbora, a Republika Srbija tako što ni posle dve godine nema osuđenih vinovnika za paljenje pekara u Vojvodini čiji su vlasnici pripadnici albanske nacionalne zajednice.
Saopštenja | Utorak, 15. 11. 2016. | Komentara: 0

Muzej NIS-a u Kikindi kao neslana šala

Dok NIS crpi naftu ispod oranica na području Kikinde i širom Vojvodine uz najnižu rudnu rentu u Evropi, ta ista Kikinda nema novca da reši problem snabdevanja pijaćom vodom za svoje građane. Zbog takve rudne rente, kompanija koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma izvlači naftu vrednu stotinama miliona evra, a, recimo, Mokrin nema novca ni za najosnovnije infrastrukturne radove.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook