NOVI SAD, 24. decembar - Budući da od izgradnje Južnog toka neće biti ništa, neophodno je preispitati Energetski sporazum, a Republiku Srbiju obeštetiti za sve ono što će u tom slučaju izostati i zbog čega je budzašto poklonila NIS pre šest godina.



Ukazivali smo da je čitav proces oko Energetskog sporazuma i prodaje NIS-a bio od početka netransparentan, a cena od 400 miliona evra za našu naftnu kompaniju ispod svakog minimuma.

Svi pokušaji da se taj sporazum popravi i poboljša položaj Srbije prošli su bez uspeha, a glavni argument onih koji nisu prihvatali naše sugestije je bio obećanje izgradnje Južnog toka, koji će „doneti 2000 novih radnih mesta", „energetsku stabilnost", oko „200 miliona evra godišnje u republički budžet" i „privući strane investicije".

Pošto od toga nema ništa, Republici Srbiji to mora biti nadoknađeno. Pored toga, pet godina LSV ukazuje da se bespovratno i besomučno crpe vojvođanski resursi te da je NIS otplaćen od profita u samoj jednoj godini.

Sada je prilika i da Naftagas (koji čini 90 odsto NIS-a) bude vraćen Vojvodini, a Republika Srbija, AP Vojvodina, a naročito lokalne samouprave iz kojih se nafta i gas crpe, budu obeštećeni za sve energente koje je ruski partner izvukao uz najnižu rudnu rentu u Evropi. Odavno, a naročito sada više ne postoji ni jedan jedini razlog da NIS rudnu rentu plaća tri odsto umesto sedam odsto koliko je propisano zakonom, dok u okruženju iznos te naknade nije ispod 10 odsto.

Zato sada država treba da razmišlja o načinima na koji će biti obeštećena za prekršeni sporazum i mogućnostima međunarodne arbitraže, kao i da AP Vojvodini vrati ono što joj je svojevremeno bez pitanja uzela i poklonila Ruskoj Federaciji.