Novi Sad, 18. februar 2019 - Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da javnosti saopšti šta se tačno dešava i hoće li kompanija „Tenis“ uopšte doći i investirati u Republiku Srbiju i pod kojim uslovima, ili od čitavog posla nema ništa.

Tokom skoro četiri godine, od senzacionalne najave se ispostavilo da „Tenis“ neće zaposliti 2.400 radnika, uložiti 420 miliona evra i podići 20 farmi, nego planira da uloži 100 miliona evra, otvori tri farme i zaposli 250 radnika. Saznalo se i da sa „Tenisom“ ni nema nikakvog ugovora nego samo platforma za pregovore, da je kompanija dva puta odložila početak rada, da bi pre nekoliko dana pojedini mediji javlili i da će ta kompanija u martu odlučiti da li će uopšte investirati u Republici Srbiji ili neće!? 

 

Sve to ne bi ni bilo sporno da, uprkos borbi i protivljenju LSV i vojvođanskih paora, upravo zbog „Tenisa“ nije promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da toj kompaniji nije već obezbeđeno u dugoročni zakup na 30 godina pet hiljada hektara oranica u Kikindi I Zrenjaninu, te da nije planirano mu se na isti način obezbedi još pet hiljada u Vršcu, Plandišrtu i Sečnju.

Povrh svega, ekonomski i ekološki uslovi pod kojima je „Tenis“ trebalo da dođe su bili svih ovih godina obavijeni velom tajne. 

Eto, tako to izgleda kada se sa vojvođanskom zemljom, egzistencijom vojvođanskih proizvođača, vojvođanskim selom, životnom sredinom i uopšte sudbinom građana Vojvodine, raspolaže iz kabineta u Beogradu. 

A povrh svega Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ćute i ne smeju da se usprotive. 

Svih ovih godina, LSV je uporno insistirala, a vlast uporno odbijala da odgovori da li će se, s obzirom na ovakvo ponašanje „Tenisa“, nešto promeniti i u pristupu sa naše strane.

I kakvu pregovaračku poziciju zauzimaju predstavnici naše zemlje?

Najmanje što republička i pokrajinska vlast mogu i moraju da učine jeste da, ako ugovora sa „Tenisom“ uopšte bude i ako on zaista namerava da uđe u tridesetogodišnji posed zemlje u novembru, pre toga jasno kažu: 

Šta je tačno garancija da će uošte izgraditi farme i klanicu? I zašto je to uopšte dobro za nas?

Zašto bismo posle svega u protekle četiri godine i dalje pristajali na to da se „Tenisu“ daje najkvalitetnija zemlja da uzgaja i svinje i hranu za njih i, uopšte, omogućava da sve radi sam?

Zašto se ne bi, ako ugovora bude, preciziralo da „Tenis“, ipak, kupuje tovljenike od domaćih kooperanata kao što je to slučaj u Danskoj, i tako stimuliše naše selo i proizvodnju? 

Ili se barem obavezao da kupuje hranu od naših poljoprivrednika? 

Kako će uopšte biti zaštićena prava radnika s obzirom na vrlo loš glas koji po tom pitanju prati ovu kompaniju? 

I, na kraju, ali ne manje važno - kako će biti rešeno pitanje smrada, otpadnih voda i kako će biti sprečeno zagađivanje zemljišta? 

Hoće li i to biti kao u Nemačkoj, ili ćemo na prečistače vode sačekati jedno četiri godine?

Generalni sekretar

Lige socijaldemokrata Vojvodine 

Bojan Kostreš