- Neka obrazloženja smo čuli od strane predlagača i na Odboru za finansije. Sa nekima se možemo složiti, ali iz teksta predloga možemo samo da nagađamo šta je stvarno intencija predloga ovog zakona. Sublimiraću to u tri tačke: upravljanje deviznim rezervama, mogućnost zaduživanja budžeta kod NBS (za šta sam dobio uveravanja da će se to rešiti) i naravno, sam način izbora rukovodilaca u narodnoj banci - naglasio je narodni poslanik Đorđe Stojšić.

On je istakao da je centralna banka stub svake ekonomije i da smatra da ne treba podsećati javnost na iskustvo devedesetih godina, kada smo „imali najveću inflaciju od kada su Feničani izmislili novac".

- Znamo da su ljudi tada izgubili životnu štednju, plate, penzije, preduzeća su izgubila substancu. Mi u Vojvodini najbolje znamo cenu tih grešaka iz vremena kada su slabosti monetarnog sistema i nesnalaženja tadašnjih kreatora vizije raznih preporoda doveli do toga da smo od nivoa razvijenosti, recimo Slovenije došli do toga da smo danas nepresušni izvor jeftine radne snage i još jeftinijih poljoprivrednih proizvoda. Monetarna politika devedesetih je u velikoj meri uticala na ovo što imamo danas - kazao je Stojšić.

On je naglasio da dugoročni kurs dinara nije proizvod nečije samovolje u NBS nego odraz činjenice da smo danas na nivou industrijske prozivodnje iz 1989-te godine, da uvozimo više nego što izvozimo, da imamo visok nivo javne potrošnje.

- Drugim rečima ne proizvodimo ništa što neko želi da kupi ni po jednoj ceni te je samim tim potražnja za dinarima manja od ponude. Ne postoji Narodna banka na svetu koja može da brani kurs u zemlji gde su svi makroekonomski pokazatelji negativni i ključ rešenja problema naše ekonomije nije u NBS i predstavnici predlagača to i znaju - rekao je on i dodao da se nada da predlog zakona neće biti usvojen jer posledice ovako ishitrenih rešenja mogu biti dalekosežne i fatalne po naš ekonomski sistem.

Narodna poslanica Olena Papuga istakla je da je predlog zakona o NBS u senci jednog člana koji kaže da se posle promene zakona menja rukovodstvo NBS, pa će guverner sići sa funkcije po sili zakona. Kako je rekla, to nije dobro jer se kroz beznačajne izmene zakona smenjuje guverner.
- Najavljena smena guvernera NBS Dejana Šoškića bi mogla da izazove nestabilnost i strah kod građana, ali i dodatni oprez investitora - upozorila je Papuga.

Obrazlažući amandmane poslaničke grupe LSV, ona je navela da nema potrebe da postoji Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama kao posebna organizaciona jedinica jer Narodna banka već obavlja tu funkciju. Naglasila je da u obrazloženju ovog predloga nije naveden nijedan benefit izmene zakona u smislu poboljšanja ove funkcije NBS.

S obzirom na to da je u članu 14. Zakona o NBS navedeno da Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, te da Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri, Papuga je istakla da nije moguće oduzeti funkciju definisanja strategije deviznih rezervi, jer u tom slučaju ostale aktivnosti iz člana 14. Zakona o NBS nije moguće sprovoditi u okviru Izvršnog odbora.

Papuga je upozorila da kupovina hartija od vrednosti koje izdaje Srbija ili organi lokalne samouprave, a takođe i organi teritorijalne autonomije na sekundarnom tržištu omogućava direkno zaduživanje kod NBS, te da, ukoliko nije precizno regulisano, može dovesti do inflatornog pritiska što je direkno u suprotnosti sa članom 3. Zakona o NBS. Kako je napomenula, to može dovesti do nekontrolisanog štampanja novca i nemogućnosti održavanje stabilnosti cena.

(BILSV, 02.08.2012)