NOVI SAD –  Aktuelni Ustav Republike Srbije mora da se menja, a posebno u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu, jer stepen njene autonomije, nadležnosti i sredstva za finansiranje tih nadležnosti moraju biti garantovani Ustavom pošto će samo na taj način i autonomija biti garantovana Ustavom i, u krajnjem slučaju, sigurna, ukazala je tokom rasprave o Deklaraciji o potrebi za pokretanje postupka izmene Ustava Srbije ili donošenje novog, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević.  
U nastavku možete pročitati transkript njenog govora:



Ustav usvojen bez javne rasprave

Cilj podnošenja ove deklaracije upravo jeste otvaranje javne rasprave i dijaloga o promeni Ustava Republike Srbije. Imala sam potrebu to još jednom da potvrdim i podcrtam. Zašto?  Prethodni Ustav, odnosno aktuelni ili važeći Ustav Republike Srbije, donet je 2006. godine bez prethodne javne raspave, tako što su poslanici Narodne skupštine Republike Srbije dobili tekst neposredno pre glasanja za njega. Iz donošenja Ustava Republike Srbije, iz javne rasprave koja nije ni održana, isključeni su svi relevantni subjekti, uključujući čak i stručnu javnost i Skupštinu AP Vojvodine. I to je nešto što moramo da podsetimo sve nas kada govorimo o Ustavu republike Srbije.
Izostankom javne rasprave izostala je i mogućnost Skupštine AP Vojvodine da kaže svoj stav o Ustavu Republike Srbije. I to je nešto što je nedopustivo. Ako ćemo pristupiti promeni Ustava Republike Srbije, onda diskusiju, dijalog o tome moramo da vratimo u institucije, i Skupština AP Vojvodine, ja zaista veruijem u to, jeste dom iz koga treba da potekne i inicijativa za promenu Ustava  Republike Srbije, odnosno set zakonskih rešenja koja se odnose upravo na AP Vojvodinu.
Istine radi, osim što je izostala javna rasprava, moram da ponovim i to da je velika većina političkih subjekata, političkih stranaka, ogromna ili - ako može tako da se kaže mada nije gramatički ispravno - najveća većina stranaka bila za donošenje Ustava Republike Srbije i glasala za taj ustav. Liga socijaldemokrata Vojvodine, na žalost, bila je usamljena kada je pre donošenja Ustava govorila koliko on nije dobar za AP Vojvodinu. Evo, skoro osam godina kasnije, svi smo svedoci da i oni koji su bili najveći zagovornici donošenja Ustava Republike Srbije priznaju da smo bili u pravu.

Izneverena očekivanja građana Vojvodine

Ustavom Republike Srbije, donetim 2006. godine, izneverena su očekivanja građanki i građana AP Vojvodine. Tim ustavom građani Vojvodine su očekivali da će im biti vraćena zakonodavna, izvršna, delimično sudska vlast i pravo na upravljanje imovinom. To se nije desilo i svoj stav građani Vojvodine, prepoznavši upravo ovo, iskazali su na referendumu tako što nisu prihvatili predlog Ustava Republike Srbije.
Zašto Ustav Republike Srbije nije dobar za AP Vojvodinu i zašto ga treba menjati? Ustav ne priznaje i ne poznaje ustavni identitet autonomne pokrajine i u tom pogledu je korak unazad čak i u odnosu na Ustav iz 1990. godine koji je utvrđivao posebnosti autonomnih pokrajina u pogledu nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava. Izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i lokalne samouprave nisu određene i garantovane Ustavom, već su prepuštene da ih Narodna skupština Republike Srbije uredi svojim zakonima. Autonomna pokrajina i lokalna samouprava nisu ustavne, nego zakonske kategorije.
Autonomnim pokrajinama se ne garantuje zakonodavna vlast, već samo pravo da podzakonskim aktima  uređuju neka pitanja u skladu sa zakonom. Ustav ne garantuje pravo pokrajine da izvršavaju čak ni vlastite odluke i nema garancije izvršne vlasti. Ustav ne garantuje učešće autonomne pokrajine u izboru sudija u sudovima koji učestvuju u zaštiti pokrajinske autonomije. Ustav ne definiše čak ni imovinu AP Vojvodine, već predviđa da će i to biti uređeno republičkim zakonom što je, praksa pokazala, izuzetno loše rešenje. Ustav deklaratorno predviđa da autonomna pokrajina ima pravo na sopstvene izvorne prihode, ali se vrsta i visina izvornih prihoda utvrđuje, opet, zakonom koji donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Srbija centralistička država

I dolazimo do onog, praksa je pokazala, najspornijeg:
Budžet AP Vojvodine, po ovom Ustavu, iznosi najmanje sedam procenata budžeta Republike Srbije. Statistika pokazuje - ona na republičkom nivou pošto pokrajinsku, naravno, nemamo još uvek - da  stanovništvo AP Vojvodine čini 27 procenata stanovništva Srbije, teritorija AP Vojvodine 30 procenata teritorije Republike Srbije, a od  35 do 37 procenata bruto nacionalnoh dohotka u Srbiji dolazi iz Vojvodine.
Evropska komisija za demokratiju putem prava - Venecijanska komisija u Mišljenju o Ustavu Republike Srbije, usvojenom od strane Komisije na 70. plenarnom zasedanju 17-18. marta 2007. godine, konstatovala je da se suštinska autonomija ni u kom slučaju ne garantuje na ustavnom nivou, jer na osnovu Ustava gotovo svaki važan aspekt ove autonomije pripada zakonodavnoj vlasti. Srbija je izrazito centaralistička država, ne postoji podela na regione i Skupština AP Vojvodine je jedini organ teritorijalne autonomije i regionalni parlament u Republici Srbiji. U procesu evropskih integracija i u procesu približavanja Evropskoj uniji moraće da se menja Ustav Republike Srbije i u ovom delu.

Autonomija je lakmus nedostataka Ustava

Danas, gotovo osam godina od donošenja Ustava Republike Srbije, svedoci smo da na pitanju autonomije najargumentovanije i najjednostavnije može da se pokaže koliko Ustav Republike Srbije nije dobar i pun je nedostataka. Da je stepen autonomije Vojvodine ustavna kategorija, ne bismo evo i danas bili u prilici da se dovodi u pitanje i ugrožava autonomija nadležnosti ili finansiranje nadležnosti AP Vojvodine.
I, da se razumemo... Pošto mera autonomnosti nije Ustav Republike Srbije, sve dok je tako, vraćaćemo  se na ista pitanja koja se rešavaju ili trebalo bi da se rešavaju zakonima Republike Srbije koji su ili loši ili nisu ni doneti. Bilo da se borimo za izmenu Ustava RS, bilo da se zalažemo za donošenje zakona koji na različit način definišu funkcionisanje Vojvodine, poput Zakona o finansiranju nadležnosti APV, drugih donetih zakona, recimo Zakona o javnoj svojini ili Zakona o budžetskom sistemu, koji su se pokazali kao loši i nefunkcionalni, interes Vojvodine bi trebalo svima nama da bude na prvom mestu.
Ja duboko verujem u to da Ustav Republike Srbije mora da se menja, posebno u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu. Stepen autonomije, nadležnosti i sredstva za finansiranje ovih nadležnosti mora biti garantovan Ustavom da bi i autonomija bila garantovana Ustavom i da bi i autonomija bila sigurna.

Dijalog o promeni Ustava i budućnosti APV

Naš problem ovde, a sigurna sam da u vezi sa tim možemo da se složimo, jeste nepostojanje Zakona o finansiranju nadležnosti APV. Ustavni zakon je bio jasan: od momenta donošenja Ustava pa do kraja 2008. godine bio je rok za usklađivanje propisa i donošenje zakona. Veliki propust i, u praksi se pokazalo, veliki problem za funkcionisanje APV jeste upravo to što Zakon o finansiranju do sada nije donet. Ono što je najbitnije i najgore, svake godine u praksi se suočavamo sa tim da se ne zna koliki je budžet APV. Iznosi li, po zakonima koji su naknadno doneti, najmanje sedam odsto od prihodne ili rashodne strane ili je formula nešto sasvim treće?  U svakom slučaju, zbog toga, Republika Srbija do danas pokrajini Vojvodini samo na ime kapitalnih ulaganja duguje preko 150 milijardi dinara.
Liga socijaldemokrata Vojvodine za Vojvodinu traži zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovinu i sve to garantovano Ustavom! To se zna i to nije stav drugih poslanički grupa, ali promena ustava je nešto što mora biti naša zajednička tema. I kroz dijalog o promeni Ustava treba da otvorimo i dijalog io budućnosti AP Vojvodine.