NOVI SAD – Na predstojećoj sednici pokrajinskog parlamenta, zakazanoj za utorak, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine glasaće protiv Odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola Vojvodine, piše današnji Dnevnik.
Potpredsednik Skupštine AP Vojvodine i šef poslaničke grupe LSV Dušan Jakovljev kaže za taj list da ligaši nisu podržali ni Statut APV posle njegovog usaglašavanja sa odlukama Ustavnog suda između ostalog i zato što se u tom novom tekstu našla odredba o isticanju "tradicionalnih simbola" Pokrajine.
– Vojvodina ima svoje simbole od 22. juna 2002, kada je dobila grb, i 27. februara 2004, kada je izglasana zastava APV. Kada su u pitanju tzv. tradicionalni simboli, LSV ima rezervu prema njihovom izboru. Naime, i 1848, kada je ustanovljena Srpska Vojvodina, postojalo je nekoliko predloga izgleda simbola, pa je jedan ponudio Stefan Radičević, otac Branka Radičevića, drugi patrijarh Rajačić...Međutim, nijedan od njih na kraju nije usvojen. Stoga je naš utisak da se sada do izbora "tradicionalnih simbola", koji su praktično identični simbolima Kneževine Srbije i 1835, došlo proizvoljno, na osnovu ličnog ukusa predlagača, što je za LSV apsolutno nedovoljno – navodi Jakovljev uz napomenu da Ligi nije jasno ni zašto se u XXI veku insistira na simbolima koji govore o Vojvodini XIX veka.
Za Odluku će, međutim, glasati DS i SVM. Hoće li se i to razmimoilaženje odraziti na odnose u vladajućoj vojvođanskoj koaliciji?
– Ne vidim nijedan razlog da se to dogodi.
Na međusobne odnose se, međutim, itekako odrazio "slučaj Marta Takač", jer su zbog njega na kraju morali za isti sto sesti Bojan Pajtić, Ištvan Pastor i Nenad Čanak kako se koalicija ne bi raspala?
– Najpre, oni vode razgovore o mnogo važnijim stvarima nego što je osporavanje izbora Marte Takač za direktora "Vojvodinašuma". Jer, o tom slučaju je Apelacioni sud jasno rekao svoje: ona ne može više da vodi to javno preduzeće jer je prilikom prijavljivanja na javni konkurs za mesto direktora napravila proceduralni propust. Pri tome, ne mogu a da ne kažem da su "Vojvodinašume", koje je ona vodila prethodnih deset godina, među retkim javnim preduzećima koja dobro posluju. Ali, na konkursu je napravljena greška u koracima, sud je to konstatovao i Pokrajinski sekretartijat za poljoprivredu morao je da imenuje vršioca dužnosti direktora preduzeća do raspisivanja novog konkursa.
Međutim, to nikako nije centralna tema susreta predsednika LSV, DS i SVM. Naime, tokom pripreme novembarske rekonstrukcije Vlade APV glavna tema je, zapravo, bila kako da pokrajinsku administraciju učinimo što boljom. Nažalost, u tim razgovorima nije učestvovao SVM, ali imam utisak da se, kroz ove sastanke o kojima govorimo, to nadoknađuje. U svakom slučaju, po okončanju ovih liderskih sesija, najverovatnije krajem sledeće sedmice, javnost će biti informisana o tome šta će sve biti preduzeto da i Vlada APV i pokrajinska Skupština povećaju svoju efikasnost, kako bismo do kraja mandata uradili što je moguće više.
Dakle, ne očekujete vanredne pokrajinske izbore?
– Ne.
Kakva je sudbina teksta zakona o finansiranju Vojvodine, koji priprema pokrajinska administracija?
– Prilikom pomenute rekonstrukcije Vlade APV dogovoreno je da se mora otvoriti nekoliko tema - i pitanje finansiranja Vojvodine, i njene imovine, i VANU, i pokrajinskog zavoda za statistiku... No, svakako je u tom korpusu ipak najvažnije donošenje zakona o finansiranju APV. Inače, svaki pokušaj da se dokaže kako prvo treba doneti zakon o nadležnostima je tanak, jer taj zakon postoji. Na snazi je, podsetiću, tekst zakona, donetog 2009. godine, a potom prečišćenog na temelju odluke Ustavnog suda Srbije. I taj akt je bio polazna osnova za Nacrt zakona o finansiranju nadležnosti APV, s kojim je nedavno izašla Pokrajinska vlada.
Ali taj zakonski predlog je Pajtićevom kabinetu već vraćen "na doradu"?
– Nacrt je vraćen zato što je pisalo da se na njega može uticati samo amandmanski. Dakle, Skupština, amandmani, glasanje i - gotovo. A to nije bila ideja. Politička volja da se taj zakon donese nije sporna, ali nužno je prethodno postići što širi konsenzus o samom tekstu, pa onda s njim ići u parlament i na glasanje. Podsetiću da je i u Platformi, koju je usvojio pokrajinski parlament, jasno navedeno da će se taj zakon, "budući da je u interesu svih građanki i građana Vojvodine, doneti uz saglasnost njihovih neposredno izabranih predstavnika u Skupštini APV". Dakle, ne puke matematičke većine. I zato je prvi predlog Vlade vraćen iz parlamenta, kako bi prethodno mogao da prođe kroz sve poslaničke grupe. I sada je upravo ta faza u toku.
Zar nije u datim političlkim okolnostima iluzorno očekivati uspostavljanje konsenzusa o tom aktu?
– Na prvu loptu odgovor bi glasio - jeste iluzorno. Pogotovo je iluzorno očekivati punu saglasnost o svim detaljima koje bi taj zakon morao da predvidi. Ali mislim da će oko suštine moći da se postigne dogovor. U svakom slučaju, nakon što poslaničke grupe prouče predloženi tekst, sumiraće se njihove sugestije. Tek ćemo tada videti da li je i u kom pravcu moguće postići saglasnost, ali cilj jeste što širi konsenzus o tekstu zakonskog predloga s kojim će se ići pred parlament.