BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga pitala je danas ministra prosvete da li će zakoni koji su u proceduri ispraviti nepravdu koja postoji zbog nepostojećih zanimanja u šifrarniku. Kako je navela tokom rasprave u Skupštini Srbije o predlozima zakona o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u šifrarniku postoji oko 140 nepostojećih zanimanja za koja se školuju studenti privatnih i državnih fakulteta. Lista zanimanja, sa druge strane, ne prepoznaje oko 70 obrazovnih profila koji se školuju na univerzitetima u Srbiji. Tome je najviše kumovala neodgovoarajuća saradnja između ministrstava obrazovanja i rada.

- Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine, donet je prvenstveno zbog priključivanja Bolonjskom procesu. Ipak, brojna zvanja koja se stiču po Bolonjskom procesu nisu prepoznata i ne nalaze svoje mesto u šifrarniku. Studenti i dalje konkurišu, polažu prijemne ispite i upisuju fakultete, školujući se, tako, za zanimanja koja nemaju svoju šifru na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.  Oni polažu državne ispite i dobijaju licence, a ne nalaze posao jer njihova zanimanja nisu prepoznata. Da li će ova dva nova predloga zakona realno sagledati potrebe i mogućnosti sistema obrazovanja, kojim će se uskladiti ponuda i tražnja za obrazovnim profilima na tržištu rada – pitala je Papuga.

Ona je navela i primer visokoobrazovanih medicinskih sestara na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu,  a takav smer, kako je rekla, postoji i u Prištini i u Kosovskoj Mitrovici.

- Iz budžeta Republike Srbije se svake godine izdvajaju sredstva za 70 studenata na akademskim studijama, a na strukovnim se školuje 30 samofinansirajućih  studenata. Ovaj smer na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu postoji od 2003. godine. I ove godine je upisao nove studente, mada diplomiranim od ove jeseni nije omogućeno polaganje državnog ispita i neće biti u mogućnosti da stiču licence – navela je Papuga i naglasila da medicinske sestre u našem zdravstvenom sistemu obavljanju 70 odsto svih usluga.

U obrazovnom sistemu pronađeno je rešenje za medicinske sestre, koje su završile višu školu. One imaju definisan koeficijent i shodno tome odgovarajuću nadoknadu za svoj rad. Sa druge strane, za sestre koje su završile fakultet nema mesta na našim klinikama.  

- Inače, u Srbiji, prema podacima Komore medicinskih sestara i tehničara, imamo samo 0,03% visokoobrazovanih medicinski sestara, dok je taj postotak u Evropi gotovo 70%. Poslednjih godina veliki broj visokoobrazovanih sestara, koje je država školovala, a one ne mogu da dođu do posla sa tom stručnom spremom, odlazi u inostranstvo. Da li je osnovna ideja akademskog školovanja da se osnaži sestrinska struka ili da školujemo „kadar za  izvoz“? Da li imamo toliko novca da školujemo ove sestre i da ih izvozimo? – upitala je narodna poslanica LSV.
 
Poslanici LSV su na Predlog zakona o visokom obrazovanju podneli četiri amandmana kojima predlažu povećanje procentualnog učešća predstavnika visokoškolske ustanove u radu saveta univerziteta, fakulteta, odnosno umetničke akademije u sastavu univerziteta i akademije strukovnih studija. Predloženo je i nekoliko amandmana koji zahtevaju bolje preciziranje obaveze i pristupačnost visokoškolske ustanove osobama sa invaliditetom.

Kada je u pitanju Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Olena Papuga, Nenad Čanak i Nada Lazić su podneli 13 amandmana, među kojima je nekoliko koji predlažu veći značaj i ulogu nacionalnog saveta nacionalne manjine.

(BILSV, 22.09.2017)