Beograd, 05. mart 2021 - Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanski front predstavili su danas predlog novog izbornog zakona Republike Srbije koji podrazumeva novu izbornu organizaciju države u pet izbornih jedinica. Dokument je zajednički predlog članica Vojvođanskog fronta i potpisaće ga LSV, Vojvođanska partija, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Rumunska stranka, Crnogorska partija, Zajedno za Vojvodinu, Rusinska stranka, Forum intelektualaca 21, Savez vojvođanskih Slovaka i Vojvođanska zelena unija.

 

Na konferenciji za novinare istaknuto je da je nedopustivo da Srbija bude jedina evropska i moderna svetska država koja ima izborni sistem takav da je cela država jedna izborna jedinica.

Predlog će biti poslat predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije Ivici Dačiću i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimiru Bilčiku, a želja predlagača je da se o ovom dokumentu raspravlja i na međustranačkom dijalogu oko izbornih uslova.

- Očigledno je da pitanje decentralizacije nije u fokusu političkih organizacija, stranaka i svega onoga što imamo prisutno na političkoj sceni Republike Srbije, nego se ne nalazi ni u platformama ili programima koje oni kandiduju za sada već izvesne međustranačke razgovore. Iz tog razloga je Vojvođanski front rešio da izađe sa ovom temom, da je kandiduju za te razgovore i očekujemo da će se ozbiljno pristupiti jednoj izuzetno važnoj temi kada je u pitanju decentralizacija političkog života i političkog sistema u Srbiji, pa samim tim i izbornih procesa – istakao je predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić.

On je naveo da je u Srbiji ukupno 6.467.129 birača. 

- Od ukupnog broja narodnih poslanika - 250, čak 96 dolaze iz Beograda što je procentualno 38%, a ostaih 62% je iz ostatka Srbije. To je neravnomerna zastupljenost kad je u pitanju Skupština Srbije i gotovo polovina opština nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije – istakao je on.

Predlog Vojvođanskog fronta je da se Srbija podeli na pet izbornih jedinica. 

Prva bi obuhvatala upravne okruge ili 45 opštine AP Vojvodine koje već imaju svoje izbore za pokrajinski parlament i u tom smislu je to jedna zaokružena izborna celina. U Vojvodini je na poslednjim izborima bilo 1.693.838 birača. Na osnovu toga bi se za NSRS biralo 64 narodnih poslanika, a u aktuelnom je 48 poslanika iz Vojvodine.

Druga izborna jedinica bi obuhvatala grad Beograd koji je, takođe, jedna zaokružena izborna celina. Sličan je i broj birača (1.604.376) i u njoj bi se birao 61 narodni poslanik, umesto sadašnjih 94.

Treća bi obuhvatala Mačvanski, Kolubarski, Zlatiborski, Moravički, Raški, Šumadijski, Podunavski i Rasinski okrug. I u njoj ima 1.722.822 birača i iz nje bi se biralo 65 narodnih poslanika. 

Četvrta izborna jedinica obuhvatala bi Braničevski, Pomoravski, Borski, Zaječarski, Toplički, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski okrug. Tu je 1.446.023 birača i iz nje bi dolazilo 55 narodnih poslanika. 

Peta izborna jedinica obuhvata upravne okruge na teritoriji Kosova i Metohije i sve birače upisane u birački spisak, a koji nisu na teritoriji prvih pet izbornih jedinica (dijaspora). Tu je upisano 95.000 birača i biralo bi se pet narodnih poslanika. 

Odžić je istakao da bi se mandati raspoređivali srazmerno broju osvojenih glasova, metodom najvećeg količnika (Dontova raspodela). Broj narodnih poslanika koji se bira bi se usklađivao u momentu raspisivanja izbora, a na osnovu broja upisanih birača u datoj izbornoj jedinici. Cenzus bi bio tri odsto osvojenih glasova, a za stranke nacionalnih zajednica bi važio prirodni prag, osim u slučajevima kada određena nacionalna zajednica, u određenoj izbornoj jedinici po ovoj podeli ima po popisu više od pet odsto svoje populacije. 

Ovakav predlog podrazumeva i veći broj biračkih mesta, a da bi se kandidovala izborna lista potrebno je 5.000 overenih potpisa birača, a za svaku sledeću još po hiljadu potpisa.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je istakao da je tema izbora jedna od ključnih tema u demokratiji i upravo zbog toga pitanje broja izbornih jedinica, načina organizovanja izbora, načina zastupljenosti u NSRS svih građana Srbije, iz svih delova Srbije je ključno pitanje demokratije. 

- Narodna skupština je u ovom trenutku u velikoj meri oštećena činjenicom da je zbog neodgovornog ponašanja pojedinih stranaka koje sebe, dosta ishitreno, nazivaju opozicione, pa je dovedena u poziciju da u njoj praktično ne postoje opozicione stranke i da je Skupština Srbije isporučena na tacni Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima, a istovremeno su njeni opozicioni birači ostavljeni bez predstavnika. Ovako ostaviti Narodnu skupštinu bez višestranačja znači ne snositi odgovornost za ukidanje višestranačja i vraćanje jednopratijskom sistemu o kome se odlučuje unutar stranke. Ili vlast ode u ruke jednog čoveka – rekao je Čanak.

Prema njegovim rečima, predlog izbornog sistema sa pet izbornih jedinica i povećanim brojem biračkih mesta treba da dovede do toga da višestranačje živi, jer će ono, kao kaže Čanak, ako ne bude negovano, nestati, jer će se stranke ugasiti, a vlast će početi da se menja nasilnim metodama. 

- Aktuelna skupštinska većina mora da bude svesna da većina je relativna stvar i ne traje zauvek. Mnogo smo se nagledali u proteklih decenija onih koji su mislili da nikad neće proći njihovo vreme, pa je prošlo. Proći će i ovo, a šta će ostati od države posle toga, to je odgovornost svih onih koji su danas na vlasti i opozicije koja mora voditi računa o tome da li hoće da bude vlast umesto vlasti ili hoće da bude demokratska alternativa vlasti nudeći drugačije rešenje – zaključio je Čanak.

Sekretarijat za informisanje

Lige socijaldemokrata Vojvodine