Novi Sad, 12. decembar 2018. godine – Na samom kraju kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, Forum žena LSV je organizovao tribinu u okviru koje su postavljena pitanja i predložena rešenja na manjkavosti Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Tribinu je otvorila v.d. predsednice Foruma žena, Milena Popović Subić, sa rečima dobrodošlice i najavom najvažnijih tema kojih će se govornice i govornici tribine dotaći.

Prilikom svog obraćanja, predsednik stručnog Saveta za odbranu i bezbednost Velimir Kovačević je istakao da je implementacija Zakona iz 2016. godine uvela Opšti i posebne protokole, koji treba da objedine rad svih organa: tužilaštva, domova zdravlja, centra za socijalni rad i policijskih uprava. Smatra da greška u Zakonu postoji, budući da su tužilaštvo i policija organi represije, te ne mogu biti zaduženi za koordinaciju ostalih službi, niti senzibilisani za rad sa žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima. Takođe, efekti saradnje se ne mogu meriti sve dok se ne potpišu sporazumi u svim lokalnim samoupravama.

Ukazano je da je broj krivičnih prijava tužilaštvu i do deset puta manji od onog što žrtve prijave pripadnicima policije. Nadležni organi pri tom, ne proveravaju istoriju porodičnog ili partnerskog nasilja, niti su kvalifikovani za socijalnu anamnezu, kao predstavnici centara za socijalni rad.

Slavica Kurtinović je prenela rezultate izveštaja o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ili „Istanbulske konvencije“, primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici; kao i iskustvu u svojoj advokatskoj praksi kad su slučajevi nasilja u pitanju. Po prvi put, Zakon uvodi primenu „hitnih mera“, kao što je udaljavanje nasilnika iz porodičnog doma, bez obzira čija je nepokretnost, uz mogućnost produženja mere na mesec dana, do šest meseci. Uspostavljena je multisektorska saradnja, dok su javne politike dovele do većeg broja prijava nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima (za period od 2011. do 2016. godine čak 104% više prijava), što ukazuje da veća vidljivost problema ohrabruje žrtve da prijave nove slučajeve nasilja.

Kurtinović je zaključila, da s obzirom na primenu koja je nešto duža od godinu dana, Zakon je normativno zaokružen. Problem stvara izostanak izrade „individualnog plana podrške“ koji je predviđen ovim Zakonom, ali ga centri za socijalni rad ne izrađuju. Podrazumeva psihosocijalnu podršku i pristup, kako žrtvi tako i počiniocu.

Među zaključcima je navedeno da krivične sankcije slabo utiču na sprečavanje nasilja, još manje na faktore koji ga izazivaju i oblikuju.
Usled zabrane novog zapošljavanja u javnom sektoru, na skupu je zaključeno da su resursi nedovoljno iskorišćeni, zbog čega je potrebno uključenje civilnog društva, odnosno inicijativa građana koja može premostiti nedostatke institucionalnog rešavanja problema nasilja u porodici i partnerskim odnosima, predlogom javnih politika i konkretnih mera.

Kapaciteti centara za rad su po mišljenju govornika neiskorišćeni, budući da imaju stručna lica za pristup radu sa žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, ali se moraju uključiti u programe rada centara za socijalni rad, budući da su meritorni u pripremi slučajeva za tužilaštvo.

Na samom kraju je zaključeno da je poslednji dan ovogodišnje kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, prvi dan kampanje u narednom periodu kada će Forum žena Lige socijaldemokrata Vojvodine postaviti pitanja nadležnim institucijama o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i partnerskim odnosima, uz predlaganje mera za unapređenje položaja žrtava, kao što je veći angažman civilnog sektora u ostvarenju cilja zaštite.