BEOGRAD – Zamenik predsednika poslaničke grupe LSV Bojan Kostreš upozorio je tokom današnje rasprave u parlamentu na temu vladinog Izveštaja o poplavama i Predloga zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji da nedostaje izveštaj  JVP „Vode Vojvodine“.



On je istakao da se stvara problem ako u izveštaju republičke administracije nema mesta za informacije iz pokrajinske administracije.
 
– Te dve administracije su ista jedna adminstracija na dva različita nivoa. I zato mislim da mora u budućnosti da se pronađe mesta za izveštaje JVP „Vode Vojvodine“ i vlade Vojvodine i svih ostalih institucija koje funkcionišu na njenoj teritoriji – ukazao je Kostreš.
 
Zatim je iz dokumenta „Prikaz troškova odbrane od spoljnih i unutrašnjih voda u periodu maj-jun 2014. godine“ javnosti predočio da su „Vode Vojvodine“ za te namene izdvojile nešto preko 300 miliona dinara. Dodao je i da Vojvodinu doživljava delom Republike Srbije, i da ona i ono što se dešava na njenoj teroitoriji treba da bude u ovom izveštaju.
 
Gle čuda..
 
Kostreš je ukazao i da su, prema podacima JVP „Vode Vojvodine“, sva ulaganja vezana za rekonstrukciju vodozaštitnih pojaseva i izgradnju novih, kao i za izradu dokumentacije, za eksproprijaciju, praktično sve što je urađeno, rađeno u periodu između 1980. i 1990. godine.
 
– Gle čuda, u vreme kada je Vojvodina imala punu autonomiju i upravljala svojim novcem. Možda bi bilo dobro da razmislimo o tome da ljudi, ne samo u Vojvodini, nego i u drugim krajevima, mogu možda bolje i kvalitetnije da vode računa o svojoj sredini. Ne zato što neko u Vladi Republike Srbije ne želi da uradi dobar posao ili ne želi da bude od koristi ili ne voli ovaj ili onaj kraj, nego zato što mislim da ljudi u Vladi Srbije, bez obzira na njihove sposobnosti i kvalitete, ponekad ne mogu da pokriju sve oblasti – rekao je Kostreš.
 
Ukazao je i da je jedni način da se katastrofe ne događaju i da se spreče velike materijalne štete i ljudske žrtve preventiva, dobra organizacija i saradnja svih nivoa vlasti. Takođe, od Ministarstva poljoprivrede zatražio je odgovor na pitanje da li je na poplavljenim područjima na poljoprivrednom zemljištu, tamo gde se moglo, obnovljena proizvodnja.
 
– Da li je Ministarstvo poljoprivrede savetom ili na neki drugi način pomoglo poljoprivrednicima u tom kraju? Da li je nešto urađeno? Šta je urađeno, na koliko hektara i kakve rezultate možemo očekivati na tom području – zapitao je Kostreš.
 
Kostreš je ukazao i da je njegov i utisak LSV da Republika Srbija nije spremna da se na pravi način uhvati u koštac sa elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama ovih razmera. Podsetio je da smo u poslednjih desetak godina imali poplave u Banatu, u Jaši Tomić, zatim zemljotres u Kraljevu i klizišta po centralnoj Srbiji. Upozorio je da su evidentne klimatske promene te da bi Srbiji, usled visokih temperatura, mogli zapretiti i požari.
 
– Da li je Republika Srbija spremna u ovom momentu da se suoči sa eventualno tom nepogodom i na koji način možemo da sprečimo požare ili da im se suprotstavimo? Da li imamo kapacitete – zapitao je Kostreš dodajući da mu nije cilj da plaši ljude ili traži krivce, već da ukaže na ozbiljnost situacije. Naveo je da je neopghodno napraviti regulativu koja će biti dovoljno dobra i kvalitetna da, u što je moguće većoj meri, ovakve situacije predupredi.
 
Kostreš je ocenio da je pred parlamentom posao pisanja zakona o civilnoj zaštiti, navodeći da ona mora da funkcioniše mnogo bolje i mnogo efikasnije nego danas, a da je njen posao upravo ono što su dobrovoljci tokom poplava radili u Šapcu, Obrenovcu, Sremskoj Mitrovici, Šidu i drugim mestima  Upozorio je i da su ljudi, iako su pokazali neviđenu solidarnost, mogli da se nađu i u opasnim situacijama.
 
– Šta bi se desilo da je negde nasip pukao? Šta bi se desilo sa tim ljudima koji su otišli tamo punog srca u željida pomognu, da urade nešto korisno, šta bi se desilo da je došlo do nepredviđene situacije? Ti ljudi nisu bili obučeni za taj posao. Ti ljudi nisu imali adekvatnu opremu – rekao je Kostreš. Ponovio je da ne traži krivce i da je to rešenje u tom trenutku možda bilo najbolje, ali da je potrebno izbeći takve situacije u budućnosti.
 
– Neće to ići ni lako ni brzo. Znam kakva je situacija i vezano za novac i vezano za sredstva kojima Republika raspolaže. Ali, ako ne krenemo da se time bavimo, opet ćemo doći u situaciju da u nekoj novoj elementanoj nepogodi imamo iste ili slične probleme – rekao je Kostreš i ukazao da se u takvim poslovima uvek može računati na Ligu socijaldemokrata Vojvodine.
 
Šta je sa životnom sredinom?
 
I narodna poslanica LSV Nada Lazić je tokom rasprave kritikovala to što u izveštaju nema podataka za AP Vojvodinu, a posebno se osvrnula na probleme u vezi sa zaštitom životne sredine.
 
Kako je ukazala, u izveštaju je navedeno da je sa ugroženih područja sakupljeno 288.328  kilograma  životinjskog otpada i 133.729 kilograma hrane životinjskog porekla koja je uništena u kafilerijama, ali nije navedeno u kojim.
 
– Jedine koje rade su Sombor i spalionica u Inđiji. Ispostavilo se da su one jedine i funkcionisale u celoj regiji pa je, koliko vidimo iz medija, a to ne stoji u izveštaju, ovde dovožena uginula stoka i sa područja BiH. Ovo je veoma važno sa aspekta zaštite životne sredine, veoma je važno napomenuti da su ti objekti itekako korisni i važni i da u suištini jedino na teritoriji Vojvodine i rade – rekla je Lazićeva. Upozorila je i da u izveštaju Ministarstva zdravlja stoje podaci u vezi sa zabranom korišćenja vode za piće u pojedinim naseljima, ali ne i podaci vezani za stanje vodovoda i kanalizacija. Kako je navela, te podatke je tražio i Odbor za zaštitu životne sredine, čiji je ona član, ali takođe nisu dobili gotovo ništa.
 
Kako kaže, njen utisak je da su se stručnjaci u celoj ovoj priči malo slušali i videli, te da su se tek naknadno pitali za posledice i kako i šta treba raditi, dodajući da ih je u budućnosti potrebno mnogo više slušati.
 
– Prisutan je veliki amaterizam u toj oblasti, pogovo kad je izgradnja u pitanju. Ovde smo imali prilike da čujemo šta će se sve događati oko gradnje kuća i tome slično – rekla je ona. Lazićeva je upozorila da u izveštaju nedostaju i podaci u vezi sa odnošenjem otpada sa područja zahvaćenih poplavama. Kako kaže, rečeno joj je da je opštinama i naseljima preporučeno da definišu privremenu lokaciju za odlaganje.
– Iz iskustva znam da su privremena rešenja nešto što najduže traje i ovo nije dobar pristup kada je u pitanju zaštita životne sredine – rekla je poslanica LSV.
 
Ukazala je i da su mediji bili veoma prisutni tokom poplava, ali da nisu pokušali da na neki način upute stanovništvo u to kako da se izbori sa posledicama poplava i normalizuje svoj život.
 
– Očekujem da posle ovog izveštaja, koji za mene nije ni potpun ni dovoljan, dobijemo jedan poseban, detaljan izveštaj kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu i posledice. Jer to može da posluži posle i za apliciranje za različita sredstva – zaključila je Nada Lazić.
 
Ona je rekla i da poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine neće podržati predloženi zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji i vladin Izveštaj o poplavama.