BEOGRAD – Pitanje finansiranja AP Vojvodine je političko, a ne računovodstveno i ono neće biti rešeno sve dok se ne reši pitanje Vojvodine kao ustavne kategorije pa je upitno da li predstavnici građana Vojvodine, s obzirom da se njihovi predlozi uvek odbijaju, uopšte treba da svake godine učestvuju u toj farsi, istakao je danas narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić.



Tokom rasprave o amandmanima na Predlogu zakona o budžetskom sistemu za 2014. godinu, Stojšić je, govoreći o amandmanima Skupštine AP Vojvodine, ukazao da je, uprkos nejedinstvu po mnogim pitanjima, u Narodnoj skupštini po pitanju Vojvodine vlada apsolutno jedinstvo u smislu toga da Vojvodina ne treba da dobije ni to što joj po Ustavu pripada.
Dodao je i da se svake godine pravi farsa oko pokrajinskog budžeta, jer se u njega računaju i sredstva za nadležnosti koje Vojvodina uopšte nema poput visokog školstva ili lokalnih samouprava. Podsetio je i da je prošle godine u njega računat „Potemkinov tunel“ (kroz Frušku goru) za čiju projektnu dokumentaciju je tek u ovom budžetu predviđeno 200 miliona dinara, i to u rashodima Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja, koje nema nikakve veze sa autoputevima, te dodatnih 50 miliona za 2015. godinu.
– Znači da dokumentacija neće biti gotova narednih pet, šest godina, a prošle godine je tunel računat kao kapitalni rashod na teritoriji Vojvodine. Ove godine situacija je još čudnija, pa se računaju svi kapitalni rashodi na teritoriji pokrajine kao nekakva investicija, i računaju se u te tri sedmine – rekao je Stojšić.

Isti odnos svih vlada

Poslanik LSV je pitao i kojom matematikom se došlo do čuvene ustavne odredbe od sedam odsto, nakon što se preko noći odustalo od Platforme Izvršnog veća Vojvodine, našalivši se da to možda ima veze sa epskim i lirskim pesmama u kojima se pominje sedam gora i sedam planina.
Naveo je da se 25 godina posle „jogurt revolucije“ ponovo pričaju iste priče, a da se odnos Vlada Srbije prema AP Vojvodini nije menjao, ističući da je jasno da je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju kako bi finansirao ratove i sve što je radio tokom devedesetih godina.
– Mislim da je posle 2000. godine bilo prostora da se neke stvari vrlo praktično urede, ali u praksi se to nije desilo, kao ni u privatizaciji. Prodat je PIK Bečej, ali nije prodat PKB, prodat je DDOR ali nije prodat Dunav osiguranje, prodata je Jugoremedija, a nije prodata Galenika. O NIS-u neću ni da pričam. Sada, evo, šeik koji je baš zainteresovan za zemljište u Vojvodini – naveo je Stojšić podsetivši da za finansiranje propalih giganata ima sredstava. On je istakao i da je Vojvodina poslednja federalna jedinica čiji status nije do kraja rešen a da će, u skladu sa evropskom perspektivom zemlje, to pitanje morati da se uredi i konačno završi.
– Sada ćemo imati Zakon o finansiranju, nadam se. Ministar je obećao ovde u skupštini da će se radna grupa formirati, sastati i da ćemo Zakon o finansiranju Vojvodine dobiti, pa nećemo morati da podnosimo amandmane koji se svake godine odbijaju. Ali ovo pitanje se neće rešiti trajno dok se ne reši pitanje Vojvodine kao ustavne kategorije – ocenio je Stojšić dodajući da je Vojvodina samo jedno od pitanja zbog kojih će naš najviši pravni akt morati da se menja.

Lokomotiva kao ukras

Đorđe Stojšić je upozorio i da čuvene priče o Vojvodini kao lokomotivi razvoja više ne stoje.
– Ta lokomotiva nema ni šine, nema ni točkove, nema ni gorivo. Može samo da stoji, kao ona ispred Železničke stanice u Novom Sadu, kao ukras i simbol na neka prošla vremena kada je Vojvodina stvarno bila, u onoj Jugoslaviji, posle Slovenije druga razvijena i bila je deo Evrope u svakom smislu. Danas to više nije i ne treba uopšte da se nadamo da će to postati u skorije vreme, ukoliko na ozbiljan način ne pristupimo ovom pitanju i ne postignemo politički konsenzus – rekao je Stojšić.
Naveo je da  taj konsenzus treba da se postigne oko toga želimo li da idemo ka Evropskoj uniji i budemo deo evropske porodice, te da u tom slučaju moramo znati šta podrazumeva normalna organizacija države i šta znači pokrajina u odnosu sa centralnom vlasti, a ne da svake godine u skupštini Srbije budemo „svedoci nekakvih sitnih ekonomskih i političkih prevara“.