Novi Sad, 26. februar 2020 - Prošle nedelje je obeležen Dan socijalne pravde (20. februar) koji je u Srbiji dočekan sa nekoliko činjenica: oko 1.800.000 građanki i građana živi u riziku od siromaštva; socijalna pomoć iznosi oko 8.000 dinara mesečno, a korisnici je primaju svega 10 meseci godišnje; siva ekonomija cveta jer zbog socijalne pomoći ljudi prihvataju radna mesta i posao bez prijave poslodavca, te oko 10.000 građanki i građana radi bez uplaćenih poreza i doprinosa; zdravstveno osiguranje je nedostupno onima kojima je najpotrebnije, bez prijave prebivališta i ličnih dokumenata. 

Izrađena je Nacionalna strategija socijalne zaštite, koja je od strane civilnog sektora ocenjena kao „spisak lepih želja“, budući da su prioriteti koje su odredili predstavnici resornog Ministarstva selektivno izabrani. U procesu izrade Nacrta zakona izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, pomenut je netransparentan proces izrade, nedostaci i zamereno je nedovoljno učešće civilnog sektora u njegovim izmenama.

Sve ukazuje na izostanak mehanizama države da se pozabavi sve većim brojem korisnika materijalne pomoći, korisnika usluga Narodne kuhinje ili rešavanjem pitanja zdravstvene zaštite. 

Poslednji primer u nemarnom odnosu države prema korisnicima usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bila je najava da će u Predlogu izmena Zakona o igrama na sreću biti izuzeta obaveza o raspoređivanju profita u korist organizacija koji pomažu osobama sa invaliditetom, čime je postojao rizik urušavanja postojećeg nivoa prava osoba sa invaliditetom, koji je garantovan Ustavom i međunarodnim konvencijama. 

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine su podneli amandman na Predlog zakona o igrama na sreću, u saradnji sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije. Organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, kao neprofitne socio-humanitarne organizacije, koje su zastupnici prava i interesa osoba sa invaliditetom svih kategorija, kao i njihovih pravnih zastupnika, predstavljaju posrednike u rešavanju mnogih problema sa kojima se suočava njihovo članstvo. Sredstva koja se slivaju u državni budžet od prihoda igara na sreću predstavljaju glavnu budžetsku liniju finansiranja organizacija osoba sa invaliditetom. Ovaj vid finansiranja je glavni domaći izvor sticanja sredstava sa ciljem unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Na ovaj način su finansirani i razvijani servisi podrške, uklanjane su barijere, podsticana je socijalna inkluzija, jačaju se kapaciteti organizacija, ali i stvaraju jednake mogućnosti za ravnopravno učešće svih organizacija. Izdvajanje iz prihoda od lutrijskih sredstava, obezbeđuje se, pre svega, rad Crvenog krsta, organizacije osoba sa invaliditetom koje za cilj imaju unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja sa invaliditetom, finansira se rad ustanova socijalne zaštite, lokalne samouprave, sport i omladina, ali i lečenje retkih bolesti. 

Ove oblasti su izuzetno zavisne od sredstava koje država opredeli, te je od izuzetne važnosti da se zadrže u Zakonu o igrama na sreću, kako bi se obezbedilo poštovanje obaveza preuzetih međunarodnim konvencijama koje je Republika Srbija ratifikovala i usvojila, sa ciljem ostvarivanja međunarodno preuzetih obaveza. 

Sekretarka Političkog saveta 

Lige socijaldemokrata Vojvodine 

Ana Pataki