NOVI SAD – Sistem vodoprivrede u AP Vojvodini je veoma bitan jer se čak 46 procenata njene teritorije nalazi ispod nivoa velikih reka, a uzmajući u obzir i podzemne vode i atmosferske padavine, dolazi se do podatka da bi čak 84 odsto Pokrajine moglo da dođe u problem i bude pod vodom, upozorio je sinoć pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški.



Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na RTV-u, on je istakao da je, posle prekida ulaganja od 15-20 godina, sistem jako zapušten, ali da je od 2010. godine pokrajinska administracija samo u kanalsku mrežu uložila negde oko četiri milijarde dinara.

 

Poboljšanja od 2010.

 

Bogaroški je rekao da se od postojeće mreže od 22.000 kilometara kanala svake godine obnovi oko 1.500 kilometara, da bi idealno bilo da može makar 2.000, ali da nedostaje novac.

– Kada pogledate da smo 2010. godine, kada su količine padavina bile bitno manje nego 2014. imali negde oko 300.000 hektara pod vodom. Onda smo krenuli u program spajanja naših sredstava i sredstava lokalnih samouprava, ulaganjem svake godine jedne milijarde u kanalsku mrežu, 600 miliona mi, 400 miliona lokalne samouprave, i 2014. godine smo imali 23.000 hektara pod vodom. To nije uteha za onog čija je njiva pod vodom, ali to je 13 puta manje nego što je to bilo 2010. godine – naveo je on. Pokrajinski sekretar je naveo i da prioritet pri rekonstrukciji uvek imaju mesta koja su se u nekoj prethodnoj kriznoj situaciji pokazala kao slaba.

– Mi smo do 2014. godine rešili levu i desnu obalu Tise, ne u potpunosti, ali sve krizne tačke. Rešili smo tok Tamiša od Sečnja do rumunske granice, uradili smo desnu obalu Begeja, radili smo na desnoj obali DTD kanala, a ove godine u planu imamo da uložimo 240 miliona dinara. U pitanju su radovi koji se već izvode kod Hrtkovaca, nekih 2,5 kilometra. Dižemo nasip za metar i po u visinu i sa četiri metra ga širimo na šest metara – dodao je on. Poenta je, kaže Bogaroški, da je sve što se uloži u vodoprivredu daleko jeftinije od svakog ljudskog života i materijalne štete, koja se u nekim lokalnim samoupravama merila milijardama dinara.

 

Neophodan budžetski fond za vode

 

Pokrajinski sekretar je ukazao da je neophodno uspostaviti sistem stabilnog finansiranja i stabilnog održavanja.

– Mi to trenutno nemamo na teritoriji cele Republike Srbije, a iz nekoliko razloga. Prvo, imate budžetski fond za vode u Vojvodini, gde sva sredstva koja se ubiru od vodnih naknada ulaze u taj fond i troše se namenski. U ostatku Srbije, to je prihod budžeta i iz budžeta se ta sredstva prebacuju „Srbijavodama“. Znači, po meni bi morao da se zasnuje budžetski fond za vode na teritoriji cele Srbije, da se zna da svaki dinar od vodnih naknada završava u tom fondu i svaki dinar iz tog fonda mora da se vrati nazad u vodoprivredu – rekao je Bogaroški. Upozorio je da vodoprivredni sistem mnogo košta, te da je zbog toga neophodno redovno ubirati naknade za odvodnjavanje.

– Mi pokrijemo između 60 i 70 odsto naših potreba sa četiri milijarde i dvesta miliona dinara. Znači nama fali minimum još jedna milijarda da kažemo da možemo da držimo sve kako treba – rekao je Bogaroški. Upozorio je da se u radnim verzijama zakona o vodama i zakona o naknadama, predviđa da naknada za odvodnjavanje ne bude više namenska naknada, da ne ide u fond za vode, nego da bude prihod budžeta Republike Srbije.

– Apelujem da i onaj koji upravlja tim budžetom zna da moraju neke pare da se vrate u vodoprivredu, ali, nije li logičnije da kao i do sada ide u namenski fond a da niko ne može te pare da potroši na bilo šta drugo, jer je to onda krivično delo. Znači, svako mora da vodi računa da se te pare namenske troše – rekao je Bogaroški.

Pokrajinski sekretar je ukazao i da postoji problem sa vodoprivrednom preduzećima, jer su neka privatizovana a neka još u društvenom vlasništvu. Podsetio je da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se ta preduzeća podržave i da se utvrdi vlasnički udeo Republike Srbije od 47 posto i „Voda Vojvodine“ od 53 posto i zatim napravi jedinstveni sistem.

– Vama treba preduzeće koje ima stručne ljude koje ima iskusne ljude, koji se svake godine sreću s tim problemima i preduzeće koje vas ne pita kada ćete mu platiti, nego kada nazovete stavi bager na kamion i pojavi se tamo gde mu kažete da treba da se pojavi – naveo je Bogaroški. Ocenio je da to pitanje ne trpi odlaganje, te da je neophodno od postojećih preduzeća i Voda Vojvodine napraviti jedan holding koji će imati manje zaposlenih i biti jeftiniji, a mnogo efikasniji.

 

Nesavesno delovanje

 

Bogaroški je, kao primer nesavesnog ponašanja, naveo slučaj kanala u opštini Pećinci, zbog čega će biti i prijava protiv odgovornih. Reč je o regionalnom kanalu na kojem je lokalna samouprava, u cilju obeležavanja nekog jubileja, organizovala takmičenje u pecanju tako što je pregradila kanal na tri mesta u širini od 13 metara.

– U jednom delu su podigli nivo 2 metra, u drugom delu ispustili vodu. Šta da je kiša, koja je pala u Kovilju, pala kod njih? Mi smo isti dan reagovali, poslali mehanizaciju i srušili te barijere, ali šta da je kiša pala kod njih? U Kovilju je palo 164 litara kiše za jedan dan. Šta bi se desilo sa Pećincima i ko bi bio kriv – upitao je Bogaroški dodajući da je veliki problem bacanje šuta i smeća u kanale.

(BILSV, 28. 05. 2015)