NOVI SAD - Ustav Srbije je antievropski akt koji izaziva brojne probleme u državi i društvu i akt koji je Srbiju zacementirao kao centralizovanu državu, a nije ga lako promeniti zbog komplikovane procedure, istaknuto je između ostalog danas na okruglom stolu u Skupštini AP Vojvodine.



Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević je ukazala da je jasno da sa takvim ustavom Srbija ne može u EU, dodajući da ga nije lako promeniti. Na današnjem okruglom stolu, u organizaciji Skupštine AP Vojvodine i Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM, pod nazivom „U susret petogodišnjici usvajanja Ustava" ukazano je na veliki broj nedostataka koji su postali očigledni u prethodnom periodu. Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM na početku je naveo da se ta organizacija odlučila na okrugli sto i ovu akciju kako bi se došlo do prioriteta i spremni dočekala eventualna reviziju Ustava.

Nema garancije za postojanje pokrajina

Maja Sedlarević je govorila o pravima Vojvodine koja se svakodnevno krše, budući da je Ustavom Srbija zacementirana kao centralizovano državu, navodeći da niko ne može da dokaže da li se poštuje ustavna odredba po kojoj Vojvodini pripada sedam odsto državnog budžeta. Ona je podsetila da Ustav u Vojvodini nije prošao na referendumu, jer su građani prepoznali njegove nedostatke.

- Taj Ustav ne priznaje i ne poznaje ustavni identitet autonomne pokrajine i u tom pogledu je čak korak unazad i u odnosu na Ustav iz 1990. godine, koji utvrđuje posebnosti autonomnih pokrajina u pogledu nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava - navela je ona. Sedlarevićeva je rekla da autonomna pokrajina i lokalna samouprava nisu ustavne nego zakonske kategorije, što u praksi znači da svaki naredni saziv Narodne skupštine može da kine autonomiju Vojvodine i sve nadležnosti koje su u ovom momentu prenete na pokrajinski nivo, kao ni da izvorne nadležnosti pokrajine i lokalne samouprave nisu određene i garantovane Ustavom.

- Ustav deklarativno predviđa da pokrajina ima pravo na sopstvene izvorne prihode, ali vrstu i visinu prihoda AP utvrđuje Narodnas skupština svojim zakonima. Autonomnim pokrajinama se ne garantuje ni zakonodavna vlast, već samo pravo da podzakonskim aktima, odlukama uređuju neka pitanja u skladu sa zakonom - dodala je ona. Sedlarevićeva je podsetila da u najhitnijem roku treba da se donese Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, te da se ona nada da će pokrajinska administracija biti malo efikasnija i brže reagovati na tu situaciju, a da neće čekati da se u Beogradu osnuje neka radna grupa za izradu tog zakona. Dodala je da je Skupština AP Vojvodine po zakonu ovlašćeni predlagač zakona i drugih akata Narodnoj skupštini Republike Srbije.

- Mi možemo da uradimo Predlog zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine i uputimo ga na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije - istakla je Sedlarevićeva.

Kajemo se natenane

Profesorica ustavnog prava Marijana Pajvančić rekla je da je pet godina nakon usvajanja Ustava više nego jasno da je reč o antievropskom aktu i uzročniku brojnih problema u državi i u društvu. Pajvančićeva je kazala da, uprkos suprotnim tvrdnjama, Ustav Srbije nije lako promeniti jer je procedura za njegovu izmenu veoma komplikovana. Dodala je da nije sigurna u Srbiji uopšte i postoji volja za promenu Ustava, iako Ustav ne sadrži integrativnu klauzulu, koja je jedan od neophodnih preduslova za priključenje Srbije Evropskoj uniji. Prema njenim rečima, Ustav je uzročnik i toga što živimo u "partijskoj državi", u kojoj nema vladavine prava niti nezavisnog sudstva.

- Ustav izgleda tako kao da je onaj koji ga je pisao jeo buniku, toliko protivrečnosti u sebi sadrži - kazala je Marijana Pajvančić i dodala da je Ustav "prepun bisera". Navela je i da za Ustav vredi ona stara narodna: „Ko na brzinu odlučuje, kajaće se natenane". Pajvančićeva je ocenila da u Srbiji nema spremnosti za decentralizaciju vlasti i dodala da nigde i nikada nema spremnosti da se vlast podeli. "Vlast se ne dobija, već se osvaja", poručila je Pajvančićeva.