NOVI SAD – Skupština AP Vojvodine usvojila je večeras, na inicijativu Lige socijaldemokrata Vojvodine, Informaciju o obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije Naftne industrije Srbije, sa 54 glasa za i 32 protiv.



Zamenica šefa poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine Maja Sedlarević ukazala je pred glasanje da je tokom rasprave bilo  nedopustivih kvalifikacija, a da se jasno videlo da pojedini poslanici nisu ni pročitali predloženu inicijativu, jer ona nije bila usmerena  na redefinisanje Energetskog sporazumasa Rusijom, već isključivo i samo na obeštećenje AP Vojvodine na osnovu ulaganja u Naftagas i druge delove Naftne industrije Srbije.

– Neki od diskutanata rekoše  da je ovo dnevno politička tema. Za njih možda jeste, za nas svakako nije – istakla je ona, dodavši da se Liga principijelno za obeštećenje Vojvodine zalaže već šest godina. 

Navela je i da se ovom inicijativom ta borba ne završava.

– Obeštećenje Vojvodine je samo prva tema. Rudno bogatstvo, zemljište, imovina Vojvodine, finansiranje nadležnosti Vojvodine, sve su otvorene teme i ko će ih kandidovati ako ih ne kandiduje Skupština AP Vojvodine? To pitam sve one koji kažu da je ovo dnevna politika – navela je Sedlarevićeva. Upozorila je da je najvažnije pitanje rudne rente koja po sadašnjim uslovima za rusku stranu ostaje 3 umesto 7 procenata sve do 2023. godine.

– Ko je to spreman da do 2023. godine, ostalo je još 9 godina, dozvoli raubovanje naftnih polja bez bilo kakve kontrole? Dozvoli da rudna renta bude tri procenta a trebalo bi da bude sedam procenata? Duboko verujem da će Vojvodina biti obeštećena, kao i lokalne samouprave i da će rudna renta morati da bude promenjena – navela je ona.

Privatizacija NIS loš presedan

Šef poslaničke gruper LSV u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški podsetio je da se Liga voom temom bavi još od jula 2008. godine, dok NIS nije ni bio privatizovan, ali su već tada bili poznati neki elementi budućeg Energetskog sporazuma, između ostalog i namera da se uz petrohemijski kompleks i monopol koji je NIS imao, ruskoj kompanijji ustupi i rudno bogatstvo.

– Ne svodi se problematika privatizacije Naftne industrije Srbije isključivo na ono što mi vidimo kao štetu koja je naneta AP Vojvodini. Nije to samo prosta računica da li nam je trebalo pripasti ovaj ili onaj novčani iznos primenom pozitivnih zakonskih propisa, da li se dobro ili se nije dobro dogovorilo obeštećenje koje je stiglo u AP Vojvodinu, nego se pre svega svodi na princip – rekao je Bogaroški. Podsetio je da se Skupština AP Vojvodije na sličan način ranije bavila koncesijom na autoput Horgoš-Požega, i stala u zaštitu interesa AP Vojvodine.

– Naftna industrija Srbije i njena privatizacija je jedan opasan presedan koji nam se desio i koji može da dovede do toga da poslednja dva resursa koja imamo u AP Vojvodini, a to su poljoprivredno zemljište i voda, opet prođu kroz ovakvu vrstu priče kakvu je prošla Naftna induzstrija Srbije – istakao je Bogaroški. Naveo je i da su u ovoj zemlji učinjene dve velike nepravde koje se tiču imovinsko-pravnih odnosa - jedna posle Drugog svetskog rata, kada je oduzimana privatna imovina kroz nacionalizaciju, a druga brutalno otimanje imovine AP Vojvodine 1991. godine.

– To je pitanje koje nikada nije pokrenuto i to je suština pitanja privatizacije Naftne industrije Srbije. Jer, nikada nismo pokušali, kao  skupština da utvrdimo da li AP Vojvodina može imati interesa i učešća u nekim strateškim oblastima kao što je, recimo, oblast energetike i da li na tako nešto imamo prava – naveo je Bogaroški.

Svakodnevne ogromne štete

Šef poslaničke grupe LSV je ukazao i da pitanje privatizacije NIS-a ne može ni da počne ni da se završi pitanjem udela AP Vojvodine u akcijskom kapitalu, upozorivši da i u ovom trenutku lokalne samouprave koji imaju tu nesreću da na svojoj teritoriji imaju nalazišta nafte i gasa, niz dana u dan trpe štetu. Upozorio je na problem sa niskom rudnom rentom, navodeći rimer Kikinde koja je prošle godine u svoj budžet inkasirala četiri miliona evra, a da bi to po zakonskoj visini rente od sedam odsto bilo više nego dvostruko.

–  Šta bi značio dvostruko veći iznos  rudsne rente za Zrenjanin, za Srbobran, za opštine koje često imaju ozbiljnih problema sa finansiranjem svojih nadležnosti – upitao je Bogaroški podsetivši da u zemljama regiona ta naknada ide i do 11 odsto dok je u Rusiji između 20 i 22 procenta.

– Samo prošle godine smo imali situaciju da je eksploatacija nafte i gasa bila negde u vrednosti jedne milijarde dolara. Pa uzmite i primenite na to sami tri posto, sedam posto, 11 podsto, ili 20 posto koliko je u matičnoj državi odakle je vlasnik Naftne industrije Srbije – dodao je on. Ukazao je i da je Naftagas ranijih godina imao proizvodnju od nekih 600 do 700 hiljada tona na godišnjem nivou, te da to nije bilo slučajno jer se vodilo računa da se rezerve nafte i gasa ne izraubuju i da postoji izvesna doza energetske sigurnosti u Republici Srbiji.

– Sa ovom proizvodnjom od 1,2 miliona tona koliko je bila prošle godine, mi ćemo doći u situaciju da dok istekne energetski sporazum, praktično u Vojvodini nema više ni nafte ni gasa – naveo je Bogaroški.

Trećina proizvodnje SFRJ!

Poslanik LSV Aleksandar Marton ocenio je tokom rasprave da su poslanici, ali i građani posle višegodišnjeg ćutanja i izbegavanja rasprave o ovoj temi, došli u situaciju da čuju značajne podatke vezane za loše posledice privatizacije NIS-a. Podsetio je na istorijat Naftagasa i eksploatacije nafte u AP Vojvodini ukazavši da je, na primer, u 1986. godini u Vojvodini proizvedeno 31,3 odsto ukupne količine nafte u SFRJ, te gotovo 40 procenata ukupne proizvodnje zemnog gasa.

– Sve ovo rezultovalo je ozbiljnim privrednim rastom naše pokrajine. Vojvodina je jačala kada je Naftagas bio jak! To je veoma jasan zaključak. Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak i zaključiti kolika je bila važnost stvaranja toliko jakog sistema kakav je bio naftno-gasni kompleks u Vojvodini – istakao je Marton. Ukazao je i da je AP Vojvodina 1950. godine veoma zaostajala za Republikom Slovenijom, kao i za Republikom Hrvatskom, a da je sedamdesetih godina situacija promenjena u korist Vojvodine koja je u nekim periodima statističkih merenja čak i prestizala Hrvatsku.

– Naftagas je uveliko uticao na poboljšanje stanja u oblasti infrastrukture, ali je vidljiv trag ostavio i u drugim oblastima, na primer u sportu. Kao Zrenjaninac, i danas se sa ponosom sećam vicešampiona Evrope Rukometnog kluba „Proleter Naftagas“ – istakao je Marton. Dodao je da Skupština AP Vojvodine više ne sme da ćuti i zatvara oči nad jasnom činjenicom da pokrajina i njeni građani moraju biti obeštećeni.

– Poznat je revizorski izveštaj o vrednosti ukupnog kapitala Naftne industrije Srbije pred prodaju. Poznate su i odredbe važećeg zakona o privatizaciji Republike Srbije. Potrebno je samo te odredbe primeniti i obeštetiti građane Vojvodine – naveo je Marton.

NIS mora da odgovara za štetu

Poslanik LSV Saša Homanov tokom rasprave oinicijativi istakao  je da je ruska kompanija od dolaska u posed Naftagasa povećala proizvodnju za nekoliko puta, ali ne tako što je uložila novac u ispitivanje novih nalazišta nafte i gasa, već brutalnim iskorišćavanjem postojećih, opterećujući postrojenja do maksimuma, a pri tom ne vodeći računa o sigurnosti radinka i sigurnosti životne okoline.

– Drugi put u poslednjih 10 meseci NIS Gaspromnjeft dokazuje svoj odnos prema neobnovljivim ili sporo obnovljivim resursima Vojvodine. Naime, polovinom decembra 2013. godine desila se erupcija gasa, kao i sada pre dva-tri dana u toku ispitivanja bušotine, na istom naftno-gasnom polju u Kikindi. Prva erupcija je prošla skoro neprimetno, uz nemušto izvinjenje NIS Gaspromnjefta, a bez ikakvih drugih posledica po NIS. Ne može NIS Gasprom bez posledica i odgovornosti da uništava prirodne resurse Vojvodine, resurse opštine Kikinda kao jednog od najvećih nalazišta nafte i gasa – naveo je Homanov. Dodao je da su u tim erupcijama uništeni neobnovljivi resursi nafte i gasa, teško oštećeni neobnovljivi geološki slojeve pijaće i geotermalne vode, kao i potencijal geotermalnih voda dobrog kvaliteta za eksploataciju izlazne temperature oko 50 stepeni Celzijusovih.

– Teško je oštećen potencijal pijaćih voda u slojevima iz kojih se vrši vodosnabdevanje opštine Kikinda, emitovane su u atmosferu nemerljive količine gasa koji spadaju u gasove sa efektom staklene bašte, tj. gasova koji utiču na promenu klime. Oštećeno je plodno poljoprivredno zemljište. Deimično, do potpuno je uništena infrastruktura izgrađena uglavnom samodoprinosom stanovnika opštine Kikinda – naveo je Homanov. Podsetio je da je Britiš Petroleum pre nekoliko godina zbog erupcije nafte u Meksičkom zalivu samo stanovnicima okolnih priobalnih područja koja su bila udaljena od mesta erupcije nekoliko desetina kilometara isplatio 20 milijardi dolara. Takođe je platio sve troškove sanacije, kao i visoke kazne zbog izazivanja ekološke katastrofe.

– Od mesta erupcije na manje od 10 kilometara, u ovom slučaju, nalazi se nekoliko naseljenih mesta – Kikinda, Rusko Selo, Banatska Topola, Vincaid i Bašaid. Ovog puta je gasni stub bio visine oko 20 metara a isticanje gasa je trajalo više od 30 sati! Isti slučaj je bio ili sličan i prošlog puta kada se ova erupcija desila – istakao je on.  Zbog svega napred navedenog, reka oje Homanov. Vlada Vojvodine mora da u skladu sa praksom u susednoj Rumuniji, koja je članica Evropske unije, a kojoj i mi stremimo, formira preduzeće koje će se baviti izvršnim nadzorom, a ne kontrolom nad svim rudarsko-geološkim operacijama koje izvodi NIS Gaspromnjeft na istražnom i eksploatacionom prostoru u Vojvodini.

– Formalna podloga za formiranje ovog preduzeća nalazi se u regionalnom prostornom planu Vojvodine, strana 98, poglavlje „Mineralne sirovine“. Kao podloga za formiranje ovog preduzeća mora se uzeti i obzir i direktiva Evropske unije 94/22/EZ o uslovima za davanje i korišćenje odobrenja za traženje i istraživanje i proizvodnju ugljovodonika, član 6, tačka 4 – ukazao je poslanik LSV. Dodao je da NIS Gaspromnjeft zbog obe erupcije i štete koju je izazvao mora odgovarati pred organima ove države i mora obeštetiti građane i građanke Vojvodine.

Svaki Vojvođanin NIS-u poklonio 415 evra

Poslanica LSV Nataša Lalić, pozivajući poslanike da podrže inicijativu LSV, ukazala je da organi AP Vojvodine, kao ni organi lokalnih samouprava nisu imali nikakav uticaj na rad NIS-a ni pre privatizacije, niti kada je sklapan Energetski sporazum sa Rusijom što je, između oszalog rezultitalo i izuzetno nismkom stopom rudne rente koju ruska kompanija plaća.

– Na osnovu ovoga što se sada dešava, na osnovu toga što NIS plaća samo tri posto rudne rente, odnosno ne plaća se zakonskih sedam odsto, svaki građanin Republike Srbije poklanja NIS-u 415 evra. Pored toga, Republika Srbija će biti oštećena za 640 miliona evra na ime svega ovoga u narednih devet godina – istakla je ona. Osim povećanja rudne rente i njenog usklađivanja sa evropskim zakonima, trebalo bi i odvajati veća sredstva za lokalne samouprave jer su upravo one mesta sa kojih se eksploatišu nafta i gas.

(BILSV, 28. 10. 2014)