VANUK prelazno rešenje do prave Akademije

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Utorak, 07. 07. 2015. | Komentara: 0

VANUK prelazno rešenje do prave Akademije

NOVI SAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržali su danas u Skupštini AP Vojvodine osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a poslanica LSV Kristina Meneši ukazala je tom prilikom da je ta odluka posledica osporavanja prava pokrajine na osnivanje regionalne akademije poput VANU, kakva je postojala u prethodnom periodu.

LSV

Istakla je da LSV današnju odluku posmatra samo kao prelazno rešenje dok Vojvodina ne bude u prilici da ima akademiju sa statusom kakav zaslužuje. Poslanica Lige je ocenila da je odluka Ustavnog suda Srbije inspirisana političkim i ideološkim motivima, budući da sam Ustav nigde ne uskraćuje pravo osnivanja regionalnih akademija.
 
U skladu sa ustavnim poretkom
 
– Pokrajinska vlada je učinila ono što je jedino bilo moguće, prihvatila je odluku USS i iznašla je mogućnost da se u zadatim okvirima omogući delovanje VANUK-a kao javne ustanove – rekla je Menešijeva. Istakla je i da je VANUK utemeljen u sadašnjem ustavnom poretku i pozitivnim propisima, zbog čega je svaka eventualna namera da se ona proglasi nelegalnom unapred osuđena na neuspeh.
– Odluka se temelji na važećem Statutu AP Vojvodine, kao i na Zakonu o javnim službama Republike Srbije – precizirala je poslanica LSV. Činjenicu da je ta odluka u u jednom delu naše javnosti izazvala prilično burne reakcije zasnovane na argumentima koji se, u suštini, svode na stav jedna nacija - jedna država - jedna akademija, Menešijeva je ocenila prilično zabrinjavajućim, istakavši da takve izjave zastrašujuće podsećaju na totalitarne koncepte iz XX veka, koji bi danas morali biti prevaziđeni i napušteni.
 
Složen kulturni prostor
 
– Neophodnost postojanja Vojvođanske akademije, pa makar to bilo i u formi javne ustanove, temelji se na činjenici da Vojvodina jeste složeniji kulturni prostor u odnosu na ostatak Republike Srbije, te se radom VANUK-a stvaraju uslovi za obezbeđenje ravnopravnosti, očuvanja i poštovanja različitosti kultura nacionalnih manjina, nacionalnih zajenica koje postoje u AP Vojvodini. Takođe, sem višenacionalne strukture, istorijsko i regionalno idenitetsko utemeljenje osnivanja ovakve jedne institucije trebalo bi biti nesporno za svakoga ko i malo poznaje istoriju vojvođanskog prostora u prethodna dva veka – istakla je ona.
 
Kristina Meneši je navela i da pobornici nacionalnog isključivo vezuju postojanje akademija uz postojanje državnosti, ali da niko od njih nije osporio pravo na postojanje akademije Republike Srpske, iako u Bosni i Hercegovini postoji državna akademija nauka BiH.  Meneši je istakla i da su nauka i umetnost ne poznaju tu vrstu ograničavanja prevaziđenim konceptom jedna država - jedna akademija.
– Nema nauke, kulture i umetnosti koje se zaustavljaju na nacionalnim granicama jer je u njihovoj suštini baš obrnuto - saradnja, integracija, međuzavisnosti i prožimanje, bez kojih se one pretvaraju u svoje suprotnosti. Uostalom, Vojvodina se uvek isticala  i branila upravo naukom i kulturom – navela je Meneši.
 
Posledica antimodernog Ustava
 
Poslanik LSV Aleksandar Marton je tokom rasprave ukazao da nema mesta podizanju tenzija, ali i da sama činjenica da se danas donosi odluka o formiranju javne ustanove, govori da nema mesta zadovoljstvu.
– Reč akademija, a uz nju javna ustanova, govori nam da ovo društvo postaje zarobljenik jednog lošeg, prevaziđenog i antimodernog Ustava Republike Srbije. Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo još 2006. godine rekli koje su moguće  posledice usvajanja ovog važećeg lošeg Ustava, a danas govorimo o jednoj od njih –  rekao je Marton ocenivši da je u pitanju bežanje od društvene razuđenosti i od činjenice da je država Srbija sastavljena od mnoštva raznih identiteta.
– Kod nas i dalje slabo stasava ideja da nekad ne treba da postoji samo jedno, nego da je sasvim normalno, čak i potrebno, da postoji još nešto uz to jedno, nešto drugačije – naveo je on.
 
Nerazumevanje i centralizam
 
Marton je ocenio i da je veliki problem naše države nerazumevanje, da je sada u pitanju akademija, a da je nedavno to bilo pitanje zastave i grba, pre toga imovine, pa izvornih prihoda, te da se već 26 godina vrtimo u začaranom krugu.
– Loše je za Republiku Srbiju da se sve svede pod jedan kišobran jer taj kišobran nije dovoljno velik da pokrije ovako složenu zajednicu kakva je naša. Ozbiljna društva su davno prevazišla ovakve probleme, pa je kod njih sasvim sigurno nemoguće, a bilo bi i smešno čuti da postoji Javna ustanova akademija nauka i umetnosti Hamburga ili Javna ustovanova Saksonska akademija nauka... Imamo ih u SAD, Italiji, Španiji, Norveškoj, Crnoj Gori, Estoniji, Bosni i Hercegovini, samo kod nas u državi Srbiji je akademija nauka samo jedna i teško da se može izmaći iz Beograda – naveo je poslanik LSV. Dodao je da je ideja stroge centralizacije vrlo  živa u Srbiji kao i težnje da se sve kontroliše iz jednog centra, pa tako i nauka, umetnost i kultura. Marton je na kraju podsetio da je danas 7. juli, Dan ustanka naroda Republike Srbije protiv fašizma.
– Institucije koje se bave naukom, pa i VANUK, moraju više računa voditi o antifašističkoj borbi. Puno je revizionizma, puno je famoznih rehabilitacija. Vojvođanska nauka mora dati doprinos zaustavljanju ovih loših procesa – zaključio je Aleksdandar Marton.

(BILSV, 07. 07. 2015)



Saopštenja | Nedelja, 29. 05. 2011. | Komentara: 0

Sramna izjava Vučića

NOVI SAD - Sramna je izjava zamenika predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića u kojoj fašističkim naziva ocenu predsednika LSV Nenada Čanka da je Ratku Mladiću bilo jednostavno da se krije u Vojvodini s obzirom da u njoj živi veliki broj izbeglica i da dosta njih nemaju rešenu svu dokumentaciju.
Izjave | Nedelja, 29. 05. 2011. | Komentara: 0

Kostreš razgovarao sa Đelićem o zakonu o imovini

NOVI SAD - Predlog Zakona o javnoj svojini trebalo bi da bude upućen na osvajanje Skupštini Srbije do leta, čim se usaglase preostala politička pitanja, najavili su juče potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić i predsednik Radne grupe za izradu Zakona o imovini i prihodima Vojvodine i lokalnih samouprava Bojan Kostreš, javlja RTV.
Saopštenja | Nedelja, 29. 05. 2011. | Komentara: 0

Poziv građankama da obave preventivne preglede

NOVI SAD - Međunarodni Dan ženskog zdravlja dočekujemo sa podatkom da svake godine oko 4.000 žena u Srbiji oboli od raka dojke, 1.500 od raka debelog creva i 1.400 od raka grlića materice. Prema nekim podacima, od raka grlića materice čak svaki dan obole tri, a umre jedna žena.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook