Vojvodina i Slavonija da više sarađuju

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Ponedeljak, 01. 07. 2013. | Komentara: 0

Vojvodina i Slavonija da više sarađuju

NOVI SAD / Berlin – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić čestitao je danas Hrvatskoj ulazak u Evropsku uniju i ocenio da je to prilika da se još poboljša saradnja Vojvodine i Slavonije.

LSV

II svetski rat i devedesete ostavili dubok trag

Grujić je na konferenciji nemačkog Kulturnog foruma u Berlinu, koja se organizuje povodom ulaska Hrvatske u EZ, rekao da su Vojvodina i Slavonija prostor kulturološke, etničke i jezičke istovetnosti ili sličnosti.

- Posmatrajući način života s obe strane reke (Dunava) vidimo ogromnu sličnost kroz nošnje, muziku, hranu, gradnju kuća. Mi govorimo dva jezika koja se veoma malo razlikuju. Između Slavonije i Vojvodine sličnost je u velikoj nacionalnoj, verskoj i jezičkoj raznorodnosti. Nas, Srbe i Hrvate u Vojvodini i Slavoniji povezuju i Mađari, Romi, Slovaci, Česi, Rusini, i to ukazuje na istovetnu konfiguraciju prostora nastalu sličnim istorijskim procesima, koji su oblikovali istorijski prostor Vojvodine i Slavonije.

I jedna i druga regija u istoriji predstavljale su objekat neprekidnih migracija, doseljavanja i odseljavanja ljudskih zajednica – istakao je Grujić.

On je dodao da su međunacionalni pogromi iz perioda Drugog svetskog rata i perioda devedesetih ostavili dubok trag i na području Slavonije.

U Vojvodini živi 47.000 Hrvata

- Nakon tog perioda ostao je razrušen grad Vukovar, mnogobrojna mesta i sela su takođe devastirani, a veliki broj ljudi je stradao ili otišao u izbeglištvo. Za ove događaje treba tražiti krivca u nacionalizmu koji je harao ovim područjima, na zločinačkoj politici tadašnjih državnika. Strašno je bilo pogledati Slavoniju tog perioda, srušenih kuća, napaćenog naroda, spaljenih crkava, uništenih institucija. Do dan danas međunarodni i nacionalni sudovi procesuiraju ratne zločince i sa pijetetom se obeležavaju mesta stradanja nevinih – ukazao je potpredsednik Vlade APV i dodao da trenutno obe strane ulažu veliki napor kako bi se ovaj deo naše prošlosti prevazišao i kako bi opet ovaj prostor postao prostor harmonije, tolerancije i razumevanja.

Slaviša Grujić je naveo da u Vojvodini, po popisu iz 2011. godine, živi 47.000 Hrvata, a na području dve istočne hrvatske županije (Osiječko-Baranjske i Vukovarsko-Srijemske) živi oko 70.000 Srba. Po njegovim rečima, Vojvodina i Slavonija treba da sarađuju na sličan način kao što Vojvodina već godinama sarađuje sa Istarskom županijom u Hrvatskoj.

Na konferenciji su govorili i ambasador Republike Hrvatske u Republici Nemačkoj dr Miro Kovač, Tamaš Szalai iz Pečuja i Renata Trischler iz Osijeka u Slavoniji. Upriličena je i izložba "Između Dunava i Jadrana - Hrvatske kulturne raznolikosti" autora Lenija Perenčevića, kustosa izložbe Centralnog muzeja Dunavskih Švaba u Ulmu.

(BILSV, 01.07.2013)



Saopštenja | Ponedeljak, 04. 07. 2011. | Komentara: 0

"Nedelja socijaldemokratije"

BOLJEVCI - Potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević gostovala je trećeg dana kampa "Nedelja socijaldemokratije" koju organizuje Centar za studije socijalne demokratije, uz podršku Friedrich Ebert fondacije.
Izjave | Ponedeljak, 04. 07. 2011. | Komentara: 0

Sedlarevićeva u Briselu o promociji zapošljavanja mladih

NOVI SAD - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlarević danas i sutra u Briselu prisustvuje prvom sastanaku povodom početka projekta pod nazivom "Promocija zapošljavanja mladih". Skupština AP Vojvodine je zajedno sa još tri regije članice Skupštine evropskih regija dobila finansijsku podršku za realizaciju ovog Projekta od Evropske komisije.
Izjave | Subota, 02. 07. 2011. | Komentara: 0

Kostreš: Ostalo nekoliko nerešenih pitanja o javnoj svojini

NOVI SAD - Do 15. jula premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću treba da predamo nacrt zakona o javnoj svojini, čime bi bio ispunjen zadatak radne grupe, komisije i svih tela koja su formirana za izradu teksta i donošenje ovog zakona. Nakon toga će premijer i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović odlučiti kada će on ići pred parlament.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook