BEOGRAD - Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić upitala je danas ministarku građevine da li je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine konsultovan prilikom izrade Predloga zakona o konverziji, o kom se danas raspravlja u republičkom parlamentu.

 

Priprema radnih zona za investitore

 

Ona je istakla da je ministarka Zorana Mihajlović pomenula da Evropska komisija nije imala primedbu na zakon, da su sa tekstom saglasna i druga ministarstva, zatim NALED, članice Američke privredne komore, ostala udruženja i tako dalje, ali nije pomenula da li je konsultovan Pokrajinski sekretartijat za urbanizam, garaditeljstvo i zaštitu životne sredine.

 

- U Vojvodini je ovih dana promovisan jedan dokument „Studija razmeštaja radnih zona u Vojvodini“ kako bi se upravo uredilo ovo pitanje, jer ima veliki broj radnih zona koje su nefunkcionalne i neuslovne i ovaj dokument treba da, praktično, posluži kao dokument kojim se želi ukazati koje su to radne zone spremne da prihvate potencijalne investitore i koje su infrastrukturno opremljene – naglasila je poslanica Lazić.

 

Ona je naglasila da je Sekretarijat do sada uradio 39 radnih zona u okviru 20 lokalnih samouprava, čime je pokrivena gotovo polovina lokalnih samouprava u Vojvodini. Prema njenim rečima, taj dokument treba da posluži kao lična karta tih radnih zona koje bi omogućile da se na jednostavniji način  dođe do potencijalnih mesta za investiranje.

 

- Zato vas pitam da li je konsultovan i Pokrajinski sekretarijat jer mislim da bi ovakav jedan dokument bio koristan i za celu teritoriju Srbije, kako bi se pojednostavila procedura dobijanja zemljišta, odnosno zainteresovanost investitora i kako bi se eventualno izbegle i potencijalne zloupotrebe – upitala je Nada Lazić.

 

Nakon izlaganja poslanice LSV, ministarka Zorana Mihajlović je navela da poslovnik o radu Vlade ne nalaže potrebu konsultovanja sa Pokrajinskom vladom, ali da je javna rasprava organizovana i u Novom Sadu, a da su zainteresovani imali priliku da dostave svoje mišljenje na Nacrt zakona.

 

Šta je sa realizacijom sanacije od poplava

 

Nada Lazić se osvrnula i na Zakon o izmenama o otklanjanja u posledicama poplava u Srbiji, koji je, kako je istakla, samo ovlaš pomenut jer se radi samo o pomeranju roka primene zakona sa 22. jula na 31. decembar, jer nisu realizovane sve mere iz državnog programa obnove.

 

- Prema nekim podacima koji se pojavljuju u medijima, do sada je utrošeno 60 milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra za pomoć u obnovi oštećenih i porušenih stambenih objekata, objekata u vodoprivredi, za pomoć poljoprivrednicima, pomoć privrednim subjektima i druge namene. U obrazloženju predloga zakona koji nam je dat kaže se da su aktivnosti i mere iz donetih državnih programa realizovane u velikoj meri. Pitam šta znači u velikoj meri? Koji objekti su u oblasti vodosnabdevanja, kao što su bunari, koji su bili poplavljeni ili vodovodne i kanalizacione mreže u naseljima koja su bila poplavljena, sanirani i do koje mere? Šta je sa deponijama otpada koje su bile poplavljene? Kako su sanirane privremene deponije? Ako se setite, ministarstvo koje je nadležno za zaštitu  životne sredine, preporučilo je lokalnim samoupravama da odrede privremena odlagališta za ogromnu količinu materijala i nameštaja i drugog materijala koji je iz tih kuća iznet nakon povlačenja vode. Zato pitam šta to znači, koji deo programa je uložen u ovakvu sanaciju – upitala je poslanica LSV ministarku Mihajlović.

 

Ako su, kako je upozorila, tek ovog proleća obezbeđena sredstva Fonda solidarnosti EU nakon čega su nastavljeni radovi na sanaciji infrastrukturnih objekata, pitanje je kog je kvaliteta i kog obima sanacija sprovedena. Ona je podsetila da su mediji krajem juna objavili da nema novca za sanaciju brane kod poznatog rudnika antimona u krupanjskoj opštini. Ukazala je i da su radovi na sanaciji počeli u novembru 2014. kada je ministar za vanredne situacije Velimir Ilić bio na terenu, a da je tada udarna vest bila njegova zaglavljena cipela u mulju, a ne osnovni problem. Ukazala je i da problem sa isticanjem otrovne jalovine još uvek nije rešen.

 

Jalovina otrovala parcele

 

- Ja sam 23. oktobra tražila objašnjenje upravo sa izlivanjem ove toksične jalovine iz Rudnika Stolice i tražila sam objašnjenje šta je pokazala analiza kvaliteta mulja i dokle je taj mulj stigao. Dobila sam odgovor da je analize radio Institut Batut, u zaseoku Kostajnik, kod vlasnika parcele pored potoka, Tomislava Grujića. Na njegovom zemljištu je uzet uzorak i u uzorku je pronađeno da je sadržaj arsena 260 puta veći od dozvoljene vrednosti, olova 68 puta, anitmona 138 puta. Ako znamo da su to sve toksični elementi, postavlja se pitanje da li je neko obavestio vlasnika da na svojim parcelama ne sme ništa da gaji – naglasila je ona i dodala da se pominje da se gajenje voća i povrća ne preporučuje i na drugim parcelama.

 

Na najavu da će se, nakon isteka ovog zakona, doneti novi zakon o vanrednim situacijama i sanaciji katastrofa, reagovanju na katastrofe koji treba da reguliše ovu oblast sa akcentom na preventivi i smanjenju posledica elementarnih nepogoda i katastrofa, Lazićeva je istakla da će to biti još jedan zakon koji će biti donet, u skladu sa direktivama, ali se neće sprovoditi, kao ni prethodni. Kao primer, ona je navela da je predviđena obaveza da je na svim nivoima, od lokalnog do nacionalnog, pa i privredni subjekti su u obavezi da izrade procene ugroženosti teritorije, u zavisnosti od opasnosti koje prete tim teritorijajma. Prema podacima koje ima Lazićeva, do sredine januara 2015. godine tu procenu nije imala ni Republika Srbija, ni pokrajinski nivo, ni većina opština.

 

- A da smo do sada imali ove dokumente, ili barem delimično poštovali postojeće zakone, ne samo Zakon o vanrednim situaicjama, nego čitav niz zakona iz oblasti zaštite životne sredine, mislim da bi posledice poplava bile daleko manje, da bismo daleko manje štete imali. Mislim da je krajnje vreme da poštujemo zakone i rokove koje usvajamo, a da ne pomeramo, da svaki čas tražimo nekakve izmene – zaključila je poslanica LSV u Skupštini Srbije Nada Lazić.

 

(BILSV, 13.07.2015)