NOVI SAD – Govoreći o međunarodnim konvencijama iz oblasti železničkog saobraćaja, o čijem je potvrđivanju danas raspravljano u Skupštini Srbije, narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Karolj Čizik rekao je da je to naučna fantastika za srpsku železnicu.



U obrazloženju ove svoje tvrdnje, Čizik je istakao da je prosečna brzina na srpskim prugama 42 kilometra na sat a da se na samo tri odsto pruga može dostići brzina od 100 kilometara na sat.

Pre 20 godina u Vojvodini bilo 70 šinobusa, a danas pet

- Srbija ima mrežu od oko 3.800 kilometara pruga, od kojih se koristi 3.160 kilometara, što znači da se 640 km pruga ne koristi. Dvokolosečno je 7,5 odsto mreže (283 kilometra), a elektrifikovana je samo jedna trećina pruga. Situacija je još gora u Vojvodini. Mi smo za poslednjih 100 godina od najrazvijenijeg železničkog regiona na svetu postali najnerazvijeniji i propali železnički region. Pre samo 20 godina Vojvodinom je krstarilo oko 70 dizelmotornih garnitura, u narodu poznatijih kao šinobusi. Njima se dnevno prevozilo 20.000 osoba. Danas je taj broj sveden na svega pet, kojim se prevozi svega 400 Vojvođana dnevno. Brzina kojom se kreću ti šinobusi iznosi svega 20-30 km/h , pre svega zbog loših  karakteristika pruga – ukazao je Čizik.
On je naveo i primer železničke linije Subotica centar – Kikinda koja je u lošijem stanju nego pre sto godina, za vreme Austro-ugarske.
- Pre 100 godina se tom linijom odvijao saobraćaj, poštovao se red vožnje, vozovi su se kretali brže i preciznije nego danas. Danas se dešava da između Subotice i Sente, u roku od nedelju dana ne prođe nijedan šinobus, zato što je baš u kvaru. A situacija je još gora ako neko krene na put, pa se usput pokvari šinobus. Tada se putnici snalaze kako znaju i umeju – istakao je poslanik LSV.

Železnice Srbije su crna rupa

Čizik je naveo da je Vojvodina od 1977. do 1989. godine Vojvodina imala 44 elektrolokomotive, deset elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i preko 6.000 teretnih vagona.
- Početkom devedesetih bilo je slučajeva da je imovina pokrajinske železnice i fizički odnošena u Srbiju, kao, na primer, kada je iz Subotice odneta oprema za elektrifikaciju pruge u Čačak i Požegu. Recimo, odneto je oko 100 kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, neznano kuda odneto je 30 kilometara potpuno novih šina koje su bile tek privremeno položene za rekonstrukciju pravca Banatsko Miloševo-Novi Bečej, “mrak je pojeo” i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano – napomenuo je on i ocenio da u Železnicama Srbije vlada haos, da to preduzeće liči na jednu crnu rupu koja guta stotine miliona evra godišnje, bez nekih pozitivnih rezultata.
- Moj predlog je da se uspostavi stari sistem vojvođanskih železnica, pošto mi imamo kadrove, imamo železničare, imamo stručnjake koji znaju svoj posao – naglasio je Karolj Čizik.