NOVI SAD, 11. mart - Teško da bilo šta može da nas iznenadi kada je reč o Aleksandru Vulinu, čoveku koji je devedesetih pravdao razbijanje studentskih protesta hladnom vodom usred zime, bio generalni sekretar JUL-a, ljubimac Mirjane Marković i Slobodana Miloševića.



Ipak, današnja izjava, da je „svaki neprijatelj Slobodana Miloševića bio i istinski neprijatelj Srbije” je duboka i teška uvreda ne samo za sve one koji su u našoj zemlji preživeli mračne devedesete, nego pre svega one koji su i zbog njegove politike ginuli u ratovima.

Da je u Srbiji bilo lustracije, Aleksandar Vulin sigurno ne bi bio u prilici da na ovaj način vređa sve koji su rizikovali živote i slobodu da sruše Miloševića i njegovu diktaturu koja je donela ratove, proterivanja, masovne grobnice, izbegličke kolone, politička ubistva, inflacije, prazne rafove u prodavnicama, redove za mleko, hleb, lekove ili gorivo, desetine i stotine hiljade ljudi koji su napustili ovu zemlju i čitav region. Zbog toga Srbija neće zaboraviti Slobodana Miloševića.  

Nakon ordena koji je Tomislav Nikolić uručio Smilji Avramov, Miloševićevom akademiku, ovo je još jedna teška i duboka uvreda za ovu zemlju i građane koji su trpeli i dan danas trpe zbog tog režima.

Iako predsednik Pokreta socijalista, Vulin je ministar za rad u Vladi Republike Srbije i kao takav nije smeo niti da danas bude na Miloševićevom grobu, niti da kaže to što je rekao. Ovim potezom, on legitimiše Miloševićeve postupke i pokušava da uspostavi kontinuitet toj vlasti.

Sva njegova bahaćenja i skandali su minorni spram teške uvrede koju je naneo kako građanima Republike Srbije, tako i ugledu naše zemlje. To nije dobar korak za evropski put.