Žabalj, 21. maj 2019 - Na tribini “Vojvođanskog fronta“ u organizaciji Lige socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanske partije u Žablju, govorili su pred okupljenim građanima predstavnici ove dve stranke. Prisutnima se obratio Petar Ilić, potpredsednik Vojvođanske partije, koji je podelio svoj strah o nestajanju sela, odlasku mladih, nedostatku radnih mesta koji će pokrenuti privredu Vojvodine i Srbije.

U periodu koji je prethodio „jogurt revoluciji“, Vojvodina je posle Slovenije bila najuspešnija u BDP. A Vojvođani su znali domaćinski da raspolažu zarađenim novcem i ulažu u fondove, infrastrukturu, radna mesta... na samom kraju svog izlaganja, Ilić je pomenuo da kako je na početku svog radnog veka imao sreću da radi u onom okruženju, prema Ustavu iz 1974. godine, sad ima nesreću da svoj radni vek završi u ovim uslovima.

Prisutnima se obratio i Saša Šućurović, predsednik Izvršnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji je želeo da se dotakne organizacionih detalja i aktivnosti koje ove dve stranke preduzimaju kako bi do sredine oktobra došlo do zvaničnog formiranja Vojvođanskog fronta. Namera jeste da se ode u lokalne samouprave i razgovara sa sugrađanima, jer se jedino na taj način može saznati da se u Bačkoj Topoli bore sa restitucijom, Novi Bečej kasni u izdavanju u zakup državnog zemljišta, dok salaši u 21. veku nemaju struju.

Na priču o razgovoru sa sugrađanima i sugrađankama nadovezao se i predsednik Vojvođnanske partije, Aleksandar Odžić, koji je istakao zadovoljstvo zbog mogućnosti da se razgovara „oči u oči“, jer jedino iskustvo razmene informacija može pomoći u odbrani interesa Vojvodine, nasuprot kolonijalnom odnosu centralističke vlasti iz Beograda. Istakao je i da su pravi borci za interese Vojvodine jedina prepreka na putu da se završi „pljačkaški pohod“, zbog čega i postojimo već 30 godina. Mi se ne menjamo, po njegovim rečima, niti su programska načela promenjena, kao što ni ciljevi još uvek nisu ostvareni.

O svemu što se promenilo u prethodnih 30 godina, prisutne je podsetio predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, koji je samo pomenuo imena onih koji su došli i prošli u decenijama koje su za nama. Ono što je ostalo posle njih, je borba za Vojvodinu, pošto mi nemamo drugo rešenje. Na kritike da Liga nije prava opozicija, predsednik LSV je istakao da ne vodi „vikend – stranku“ koja šeta, već ozbiljnu političku organizaciju, čiji su članovi i članice ostavili živote, budući da za njih ne postoji rezervni plan osim Vojvodine.

Na samom kraju je zaključeno, da Vojvođanski front treba da bude poslednji front građana koji ne daju na sebe i ono što je njihovo, oko čega su predstavnici ove dve stranke bili saglasni.