BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podrĹľati izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, pre svega jer one, kao ni izmene istog zakona usvojene u avgustu, ne garantuju  nezavisnost Narodne banke, a istovremeno i dalje udaljavaju Srbiju od vaĹľećih propisa EU i samim tim štete evropskim integracijama Republike Srbije, istakla je danas šefica poslaniÄŤkog kluba LSV Aleksandra Jerkov.



Ona je tokom skupštinske rasprave navela da je jutros na Odboru za evropske integracije prezentovano zajedniÄŤko mišljenje Evropske komisije, MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke kojm su te institucije izrazile kritike na skoro svaki ÄŤlan predloĹľenih izmena i dopuna, uz vrlo konkretne predloge kako da se ove nove neusklaÄ‘enosti sa propisima EK i Evropske unije izbegnu.
– Njih brine i insitucionalna nezavisnost NBS, brine ih i personalna nezavisnost NBS, brine ih i nadzor nad radom i naÄŤin izbora viceguvernera, trajanje mandata, naÄŤin ograniÄŤavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. I na kraju, mada ja mislim ne i manje vaĹľno, ÄŤinjenica da guvernerka jeste politiÄŤka liÄŤnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednik najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji – istakla je Jerkova.

Korak nazad u evrointegracijama

Ona je podsetila da su sliÄŤne zamerke te institucije imale i prilikom usvajanja izmena istog zakona u avgustu, a da su te izmene u izveštaju Evropske komisije ocenjene kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu prikljuÄŤenja Srbije EU.
– Mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrĹľi na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, udaljavaju od prikljuÄŤenja Evropskoj uniji – dodala je ona. Poslanica LSV je ukazala na to da se o nezavisnosti NBS mora voditi raÄŤuna, sve i da se zanemare  primedbe meÄ‘unarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno vaĹľna za njeno funkcionisanje, definisana Ustavom Republike Srbije. Jerkova je rekla i da je ÄŤudno što NBS, ukoliko Ĺľeli da se ovim izmenama zakona pribliĹľi meÄ‘unarodnim monetarnim institucijama koje su imale zamerke na ranije izmene, nije zatraĹľila prethodno mišljenje ili konsultacije sa tim institucijama, jer se ne radi o politiÄŤkim pitanjima.
– Evropska komisija  je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju, nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke, MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda,  koji ni na koji naÄŤin niti jesu, niti mogu biti politiÄŤke institucije – navela je ona.

Nisu uvaĹľene zamerke

Jerkova je tokom rasprave podsetila da današnjim izmenama Zakona o NBS nije otklonjeno ništa od onog što su ranije zamerale meÄ‘unarodne institucije, izmeÄ‘u ostalog nije promenjen ni naÄŤin izbora viceguvernera, te da je Svetska banka tada izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao tela koje ima izuzetno velike nadleĹľnosti.
– Nove izmene i dopune ovog zakona ni na koji naÄŤin ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasniju sliku o mandatu i jasnim nadleĹľnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna zakona da se to telo još naknadno ojaÄŤa. To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune zakona, s obzirom na to da bi bilo logiÄŤno pretpostaviti da oni koji su jedini nadleĹľni da ocenjuju usklaÄ‘enost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj Skupštini sa propisima EU nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona – istakla je ona. Jerkova je navela i da je u predloĹľenim izmenama problematiÄŤno i to što ÄŤlan 10. uskraćuje pravo na Ustavnu Ĺľalbu, koja je garantovana svim graÄ‘anima Republike Srbije.
– To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Ja se slaĹľem da je namera bila druga i ima ÄŤitav niz amandmana razliÄŤitih poslaniÄŤkih grupa koje su predloĹľile razliÄŤite naÄŤine kako da se ovo pitanje bliĹľe uredi ili kako da se bolje formuliše ili preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagaÄŤa – navela je Jerkova, dodajući da je suspenzija ustavom garantovanih ljudskih prava izuzetno opasna.

Koji su kriterijumi hitnosti

Aleksandra Jerkov je zamerila i to što se ove izmene ponovo donose po hitnom postupku, te da se u ovom sazivu mnogo ÄŤešÄ‡e prekidaju redovna zasedanja kako bi se po hitnom postupku usvajali pojedini akti. Njena kritika je tu pre svega bila usmerena na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koji, prema njenim reÄŤima, mnogo ÄŤešÄ‡e nego njegovi prethodnici koristi ovu mogućnost.
– Nadam se samo da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku, ne klasifikujete prema predlagaÄŤu i da će se isto tako predlog zakona koji je predloĹľila Skupština AP Vojvodine, o izmenama i dopunama Zakona o budĹľetskom sistemu,  naći pred ovom skupštinom vrlo hitno – navela je ona dodajući da ne vidi zbog ÄŤega su izmene zakona o NBS hitnje od nekog drugog zakona.