BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, pre svega jer one, kao ni izmene istog zakona usvojene u avgustu, ne garantuju nezavisnost Narodne banke, a istovremeno i dalje udaljavaju Srbiju od važećih propisa EU i samim tim štete evropskim integracijama Republike Srbije, istakla je danas šefica poslaničkog kluba LSV Aleksandra Jerkov.
Ona je tokom skupštinske rasprave navela da je jutros na Odboru za evropske integracije prezentovano zajedničko mišljenje Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke kojm su te institucije izrazile kritike na skoro svaki član predloženih izmena i dopuna, uz vrlo konkretne predloge kako da se ove nove neusklađenosti sa propisima EK i Evropske unije izbegnu.
– Njih brine i insitucionalna nezavisnost NBS, brine ih i personalna nezavisnost NBS, brine ih i nadzor nad radom i način izbora viceguvernera, trajanje mandata, način ograničavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. I na kraju, mada ja mislim ne i manje važno, činjenica da guvernerka jeste politička ličnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednik najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji – istakla je Jerkova.
Korak nazad u evrointegracijama
Ona je podsetila da su slične zamerke te institucije imale i prilikom usvajanja izmena istog zakona u avgustu, a da su te izmene u izveštaju Evropske komisije ocenjene kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu priključenja Srbije EU.
– Mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrži na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, udaljavaju od priključenja Evropskoj uniji – dodala je ona. Poslanica LSV je ukazala na to da se o nezavisnosti NBS mora voditi računa, sve i da se zanemare primedbe međunarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno važna za njeno funkcionisanje, definisana Ustavom Republike Srbije. Jerkova je rekla i da je čudno što NBS, ukoliko želi da se ovim izmenama zakona približi međunarodnim monetarnim institucijama koje su imale zamerke na ranije izmene, nije zatražila prethodno mišljenje ili konsultacije sa tim institucijama, jer se ne radi o političkim pitanjima.
– Evropska komisija je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju, nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda, koji ni na koji način niti jesu, niti mogu biti političke institucije – navela je ona.
Nisu uvažene zamerke
Jerkova je tokom rasprave podsetila da današnjim izmenama Zakona o NBS nije otklonjeno ništa od onog što su ranije zamerale međunarodne institucije, između ostalog nije promenjen ni način izbora viceguvernera, te da je Svetska banka tada izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao tela koje ima izuzetno velike nadležnosti.
– Nove izmene i dopune ovog zakona ni na koji način ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasniju sliku o mandatu i jasnim nadležnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna zakona da se to telo još naknadno ojača. To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune zakona, s obzirom na to da bi bilo logično pretpostaviti da oni koji su jedini nadležni da ocenjuju usklađenost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj Skupštini sa propisima EU nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona – istakla je ona. Jerkova je navela i da je u predloženim izmenama problematično i to što član 10. uskraćuje pravo na Ustavnu žalbu, koja je garantovana svim građanima Republike Srbije.
– To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Ja se slažem da je namera bila druga i ima čitav niz amandmana različitih poslaničkih grupa koje su predložile različite načine kako da se ovo pitanje bliže uredi ili kako da se bolje formuliše ili preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagača – navela je Jerkova, dodajući da je suspenzija ustavom garantovanih ljudskih prava izuzetno opasna.
Koji su kriterijumi hitnosti
Aleksandra Jerkov je zamerila i to što se ove izmene ponovo donose po hitnom postupku, te da se u ovom sazivu mnogo češće prekidaju redovna zasedanja kako bi se po hitnom postupku usvajali pojedini akti. Njena kritika je tu pre svega bila usmerena na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koji, prema njenim rečima, mnogo češće nego njegovi prethodnici koristi ovu mogućnost.
– Nadam se samo da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku, ne klasifikujete prema predlagaču i da će se isto tako predlog zakona koji je predložila Skupština AP Vojvodine, o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, naći pred ovom skupštinom vrlo hitno – navela je ona dodajući da ne vidi zbog čega su izmene zakona o NBS hitnje od nekog drugog zakona.
(BILSV, 01. 11. 2012.)
Prethodna 
