Na početku još jedne godine nadležna ministarstva i zdravstvene ustanove zadržavaju pasivan odnos prema borbi protiv malignih bolesti kod muškaraca, žena i dece. Liga socijaldemokrata Vojvodine je u prethodnom periodu ukazivala na manjkavosti ovakvog pristupa i predlagala rešenja u smislu pravovremenih mera ili preventivnih pregleda koji se mogu obavljati na dostojanstven način. 

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 osoba. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji, identiči su vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. 

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, dok su žene u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji je viša od drugih zemalja Zapadnog Balkana. Ipak, nema precizne evidencije dece obolele od malignih bolesti, već se procenjuje da su najčešća obolenja mlađih od 19 godina: leukemija, tumori na mozgu i limfomi. 

Ne postoji Nacionalni kancer registar, koji može obezbediti preciznu evidenciju obolelih ili pacijenata koji su u procesu izlečenja. Jedini dostupni podaci su oni iz publikacija Instituta za javno zdravlje Srbije: „Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji“, poslednji dostupni za 2015. godinu. Institut za onkologiju Vojvodine imao je Registar za rak populacionog tima, koji je vodila Služba za epidemiologiji, osnovan još 1966. godine i pokrivao populaciju od oko dva miliona stanovnika. Do skoro su podaci iz AP Vojvodine korišćeni kao izvor informacija za celu Srbiju u svim evropskim i svetskim registrima. Nažalost, Registar je ukinut i premešten u Beograd, a pokrajina gubi mogućnost da raspolaže preciznim podacima o broju obolelih i lečenih od malignih bolesti. 

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal, predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, budući da je na dve trećine faktora rizika nastanka raka moguće uticati, menjati ih ili eliminisati u potpunosti. U Srbiji postoje nacionalni programi skrininga raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji predstavljaju sistemski odgovor za sprečavanje još većeg broja obolelih, kao i nove žrtve koje ove bolesti mogu odneti. Nacionalni programi skrininga se ne sprovode, niti dosledno, niti ravnomerno. Ranije smo apelovali da se za skrining raka dojke spusti starosna granica ženama koje se pozivaju na pregled, ukazivali na nedovoljan broj mamografa raspoloživih za pregled. Uprkos svemu tome, skrining pregledi se sprovode, što se ne može reći za nacionalne programe kada su u pitanju preventivni pregledi raka grlića materice, a još manje pregleda koji mogu da spreče rak debelog creva, koji se skoro ni ne organizuju.  

Potrebna je veća inicijativa nadležnog Ministarstva kako bi briga države za svoje građanke i građane bila efikasnija, kako se deca ne bi lečila namenski otvorenim računima i slanjem poruka u humanitarne svrhe, a hemato – onkološka odeljenja i roditeljske kuće gradile iz sredstava donacija koje skuplja nevladin sektor. Liga socijaldemokrata Vojvodine insistira da se u što kraćem roku dođe do predloga rešenja na sva pitanja koja još uvek stoje otvorena. 

Predsednik stručnog Saveta za zdravstvo 

Lige socijaldemokrata Vojvodine 

Prof. dr Dušan Jovanović