PODGORICA - Veoma sam zabrinut za sudbinu regiona, iz jasnog razloga što Putinova spoljna politika zemlje Zapadnog Balkana vidi kao monetu za potkusurivanje sa Zapadom. On bi pokrenuo i novi rat na Balkanu da bi skrenuo pažnju sa svojih strateških interesa, to je u ovom trenutku agresija na Ukrajinu - a sutra, recimo, na Moldaviju – kaže Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, za Pobjedu, odgovarajući na pitanje kako će rat koji je započela Rusija invazijom na Ukrajinu uticati na region.
Ističe da su ovo, očigledno, stvari koje treba shvatiti sa punom ozbiljnošću.
– Putinova agentura to može da uradi u najkraćem mogućem vremenu, s obzirom na to da su zemlje Zapadnog Balkana podržane neverovatnim nemarom od strane međunarodne zajednice i Evropske unije, pa i SAD – kaže Čanak.
Državni udar uvod u rat
Čanak ocenjuje da su zemlje Balkana dovedene dotle da nisu mogle da se suprotstave stvaranju agenturne mreže Putinovog režima i sada tome plaćamo cenu.
– Čitava priča i relativizacija pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine je, u stvari, bila proizvod Putinovog propagandnog aparata da se pokaže da se to, Bože moj, nije desilo i nije postojalo. Sada se vidi da je namera bila vrlo jasna – da se ubije Milo Đukanović i da se Crna Gora instrumentalizuje kao priprema upravo za ovaj rat o kojem svedočimo. Ta priprema je trebalo da Crnu Goru izvuče iz pregovora o pristupanju NATO-u i da se ostvari vekovni ruski san da Boka Kotorska bude baza za rusku srednjomorsku flotu – kaže Čanak i pojašnjava da je ovako ruska flota zarobljena u Crnom moru čim Turska zabrani prolaz kroz Dardanele.
Putinova marioneta
Ističući da su sve to bili potezi za ovo o čemu sada svedočimo, Čanak ponavlja da je zabrinut i objašnjava da bi Putin pokrenuo novi rat u regionu.
– Milorad Dodik je, kao Putinova marioneta na Balkanu, apsolutno neko ko će sutra gurnuti Bosnu u haos rata - samo zato da bi Zapad prestao da se bavi Rusijom i njenom agresijom na Ukrajinu. Cilj toga je pokazivanje da se bez Rusije ne može ostvariti trajan mir nigde i da se Rusija pretvori u legitimnu stranu u mirovnom procesu. To znači da ta strana ima svoje zahteve, a jedan je da se vrati u neke svoje izmaštane istorijske granice u koje bi spadale: osim Ukrajine i Estonija, Letonija, Litvanija, Finska, Moldavija, barem pola Poljske, Azerbejdžan, Kirgistan i tako dalje - ali ne mislim da bi bio napad na sve te zemlje – kaže on.
Čanak upozorava da se te stvari ne smeju smetnuti sa uma i zato misli da je Zapadni Balkan i čitav region trenutno u velikoj opasnosti.
Igralište za agente
Na pitanje kako će se Crna Gora i Srbija osloboditi ruskog uticaja, jer su njihovi agenti premrežili ove dve države, on odgovara da nije pitanje kako, nego da li ćemo uspeti da se oslobodimo.
– Mora se postaviti jasan sistem vrednosti i napraviti jasna slika. Naši zapadni i NATO partneri moraju shvatiti da ovde nema više prostora za njihovo ovlašno poimanje Balkana, jer je Balkan večito bure baruta koje se može pacifikovati isključivo napretkom, progresom i topljenjem, a ne menjanjem granica. To topljenje granica je po principu Evropske unije. Sve zemlje Zapadnog Balkana hitno moraju ući u Evropsku uniju i NATO, ili će stalno biti igralište za ruske samodršce i oligarhe. Putin je već pretio: možemo gledati da rasporedi taktične i balističke rakete koje mogu da domaše sve gradove Zapadne Evrope. Tog momenta ovi prostori postaju legitiman cilj, a šta to znači, videli smo 1999. godine u 78 dana bombardovanja – zaključuje Čanak.
(SzILSV, 07.03.2022)