Blog | Aleksandar Marton

 
 
nenad-canak-predsednik CirilicaNenad-Čanak-predsedniknenad-canak-predsednik Madjarskinenad-canak-predsednik Rusinskinenad-canak-predsednik Sandžak-glasanenad-canak-predsednik Slovackinenad-canak-predsednik Vojvodina-glasa
Aleksandar Marton | Četvrtak, 05. 03. 2015. | Komentara: 0

Neumoljiva statistika: Beograd i pustinja

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku o iznosu prosečne plate u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa, ukazuju na osetan pad životnog standarda u državi, ali i na još veće zaostajanje Vojvodine za republičkim prosekom. Januarski prosek u Srbiji iznosi 39.285 dinara, a zaposleni Vojvođani su u proseku primili samo 37.344 dinara, ili pet procenata manje od republičkog proseka.

Podaci statistike su neumoljivi.

Sve sem regiona Beograda u državi Srbiji je ispod proseka, a sve je izraženije ubedljivo zaostajanje za prosekom. Dok građani Vojvodine, ali i južne, zapadne i istočne Srbije padaju sve dalje od linije proseka, dotle zaposleni Beograđani imaju za 20 odsto viša primanja od proseka (48.207).

Rezultat politike rigidne centralizacije sve se jasnije ogleda u stromaglavom padu životnog standarda stanovnika Vojvodine i drugih delova države. Nakaradno postavljen državni sistem učinio da danas postoji samo jedan centar, a da ostalo polako i sigurno postaje pustinja.
Kada se danas posmatraju ove tužne cifre, LSV može samo da podseti na cifre iz perioda pune autonomije Vojvodine. Prosek zarade u AP Vojvodini 1988. godine bio je preko 50 odsto viši od republičkog. Prosečna plata u Novom Sadu je za preko 20 procenata bila viša od one u Beogradu. Isto je bilo i sa prosečnim platama Zrenjaninaca, Pančevaca ili Kikinđana, ali i Vrbašana, Bečejaca i stanovnika Bačke Topole.
Nekada je Beograd značajno zaostajao za Bačkom Topolom. Danas Bačka Topola zaostaje za Beogradom za više od 40 procenata.
Ovi podaci su dostupni u arhivima, ali ne i u pokrajinskom Zavodu za statistiku, jer je ta institucija ukinuta pre dvadesetak godina, kao jedna od prvih žrtava antivojvođanskih mera koje su oslabile institucije Vojvodine i onemogućile normalno funkcionisanje sistema u pokrajini.

Januarski podaci su samo još jedan pokazatelj koliko je loše u državi Srbiji i koliko toga se mora menjati.Promena političkog sistema države, pre svega Ustava, je preduslov za ozdravljenje.

Osim Beograda na vodi, ovoj zemlji je potrebna gomila projekata i u Zrenjaninu, Kikindi, Beloj Crkvi, Šidu, Pirotu, Novom Pazaru ili Loznici. Samo zdrav sistem i jednaka šansa za sve delove države mogu ponovo omogućiti da Vojvodina bude jaka kao nekada.

Autor je pokrajinski poslanik LSV


Jovan Aksentijevic | Nedelja, 16. 07. 2017. | Komentara: 0
Zašto decentralizacija? Biti Beograđanin, Novosadjan ili Nišlija, to nije samo geografsko pojmovno odredište. To su, ono što je mnogo bitnije, ljudi. To je stanje duha...
mr Maja Sedlarević | Subota, 24. 06. 2017. | Komentara: 0
Kako je narušena višejezičnost Vojvodine
Sredinom juna, na poziv Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, bila sam u prilici da na zasedanju Komiteta za tekuća pitanja održanom u Beogradu, u okviru sesije "Regionalni jezici i jezici manjina u Evropi danas", govorim o višejezičnosti u AP Vojvodini.
Velimir Kovacevic | Nedelja, 04. 06. 2017. | Komentara: 0
Nema zaštićenih?! Obeležavajući Dan Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Dan policije i slavu Ministarstva (?!) - Svete Trojice, svečanim defileom pripadnika ministarstva, 4. juna 2017. godine na centralnoj gradskoj ulici i Trgu kralja Milana u Nišu, građanke i građani Srbije, pored toga što su imali priliku da vide dokle je Ministarstvo „napredovalo“ u militarizaciji policije, mogli su i da čuju podsećanje ministra Stefanović dr Nebojše da nema zaštićenih, da je manje droge i da su kiminalne grupe u stralnom stahu od policije.

facebook