Blog | Aleksandar Marton

 
 
Izbori u LSV
Aleksandar Marton | Četvrtak, 27. 11. 2014. | Komentara: 0

U mesecu tolerancije

Piše: Aleksandar Marton

Poslednjih dana je puno ružnih stvari , još više, uznemirilo našu nemirnu svakodnevicu.
Nova ubistva navijača, novi izlivi mržnje,  nove tuče na ulicama naših gradova,nove akcije ekstremista...

Nažalost, reklo bi se da to nije ništa novo. To i jeste problem, nasilje je postalo nešto što se podrazumeva kao normalna pojava i malo ko se i iznenadi kada čuje, ili pročita neku vest o nemilom događaju.

Kraj godine je period kada se svode računi. Račun u oblasti ružnoga je kod nas uvek veći nego u oblasti onog lepog. Možda i nije čudno što se u poslednja dva meseca godine obeležava Mesec tolerancije? Možda je to svojevrsno podvođenje računa?
Da saberemo svaki ružni događaj, svako prebijanje, svaki govor mržnje, svaki napad na nekog drugačijeg, svaki izliv ekstremizma.

U nekim boljim društvima ti dani su prilika da se jasno ukaže na potrebu poštovanja  različitosti. Da se, promoviše ideja mirnog i tolerantnog društva.Kod nas ,po skromnom mišljenju pisca ovih redova, nije tako. Bojim se da država slabo radi u ovoj oblasti. A posla je mnogo!

Nisu li ovi dani prava prilika da se stvari nazovu pravim imenima? Da se bez uvijanja kaže da je fašista  onaj koji hoće da tuče ili ubije drugog koji želi da prošeta Beogradom zato što je različit.

Da je fašista onaj koji govori o etnički čistim prostorima i nekakvim velikodržavnim projektima. Da je fašista onaj koji razbija i pali pekare i dira moga komšiju.
Da je fašista onaj koji negira da je u Srebrenici počinjen genocid.

Bez pravih reči osude, neće biti ni razultata. Uvijanje i tiho naglašavanje problema je i dovelo ovo društvo u poziciju da je nasilje postalo normalna pojava.

Pomalo je otužno da baš se baš u mesecu tolernacije na naše prostore vratio čovek koji je oličenje mržnje i nasilja. Možda su njegov povratak i nove strele mržnje, koje šalje sa zemunskih balkona i jasna slika stanja u Srbiji? Ta slika se mora menjati, jer je nespojivo težiti ka porodici naroda Evrope I imati javnu scenu koja je pretovarena mržnjom i nasiljem.

Lepo je na ulicama Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Beograda i Novog Pazara videti akcije kojima se promoviše ljubav a ne mržnja, lepo je koristiti haštag NE MRŽNJI ,ali to nije dovoljno. Reakcija mora biti jasna. Bez nje, nema napretka u ovoj oblasti, a bez napretka u ovaj oblasti naša država neće biti uspešna!

autor je poslanik
u Skupštini AP Vojvodine


Ana Pataki | Sreda, 16. 10. 2019. | Komentara: 0
Oktobar je mesec pobede svake žene nad rakom dojke! Ovo će biti najličniji tekst do sada, budući da je tema borbe protiv karcinoma značajna za svakog ili bar to treba postati. I nije samo zbog toga što je oktobar mesec borbe protiv raka dojke na kalendarima zdravstvenih ustanova, već se u bilo kom trenutku može desiti bilo kojoj ženi.
Robert Vizi | Utorak, 15. 10. 2019. | Komentara: 0
Pet godina od paljenja pekara: borimo se protiv fašizma!
Dete koje se rodilo 2007. godine danas je u šestom razredu. Eto, toliko vremena je prošlo od 7. oktobra 2007. kada je grupa neonacista napala kolonu antifašista u Novom Sadu koja je izašla na ulicu i sprečila ih da proslave Himlerov rođendan.
A dete koje je rođeno 2014. godine, danas ide u vrtić. Eto, toliko je vremena prošlo od te noći između 15 i 16 oktobra 2014. kada je krenuo petodnevni talas napada na pekare u Vojvodini čii su vlasnici pripadnici albanske ili goranske nacionalne zajednice. Nije to prvi put, događalo se to i februara 2008, ali sada je bilo mnogo, mnogo strašnije.
Nevena Subotić | Petak, 04. 10. 2019. | Komentara: 0
Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?
Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.
Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

facebook