Proslava prisajedinjenja je dronjavo uprostoravanje poražene nacionalističke ideologije

 
 
Izbori u LSV
Izjave | Subota, 27. 10. 2018. | Komentara: 0

Proslava prisajedinjenja je dronjavo uprostoravanje poražene nacionalističke ideologije

NOVI SAD - Istoričar dr Milivoj Bešlin ocenjuje da je sve što se dešava oko proslave stogodišnjice Velikog narodnog zbora u Rumi i Velike narodne skupštine u Novom Sadu, na kojima su donete odluke o prisajedinjenju Srema, Banata, Bačke i Baranje tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji – jadno.

LSV

- Sve što se oko toga dešava je jadno i dronjavo uprostoravanje jedne poražene nacionalističke ideologije, koja je proterana sa svih prostora gde je od 1991. pokušala da hara, pa se danas skoncentrisala na Vojvodinu - ističe Milivoj Bešlin u izjavi za Dojče vele.
 
Komentarišući način proslave i događaje koji će biti organizovani tih dana, kao i otvaranje Muzeja prisajedinjenja, ispred kojeg se gradi i Park prisajedinjenja, Bešlin navodi da su to „neuki nonsensi trenutnih provincijalnih gospodara u novosadskoj Banovini“. 

- Reč je o navrat-nanos skrpljenoj izložbi u Muzeju Vojvodine, čije ime oni ne žele da izgovore, jer sadrži taj, za njih mrzak termin – Vojvodina – dodaje.

Ističe i da je irelevantno ko je tamo (na skupštinama) bio ili nije, jer su u pitanju hajdučke skupštine. 

- Sve su održane pod okruženjem bajoneta. Uostalom, narodi koji u Vojvodini, navodno, odlučuju o priključenju, tada su činili oko trećine njenih stanovnika. Dakle, većina nikada nije ni pitana za mišljenje. To vam govori da je reč o formalnom legitimisanju faktičkog stanja koje je napravljeno vojnim pobedama i savezničkom podrškom da se stvori nova južnoslovenska država - objašnjava Bešlin.

Iako ne spori istorijski značaj kraja Prvog svetskog rata i stvaranje jugoslovenske države, pita se kako to da od svih godišnjica Srbija slavi samo jednu. 

- Recimo, mogla bi da slavi 1878. i međunarodno priznanje svoje državnosti, mogla bi da obeležava 1888. i prvi demokratski ustav. Mogla bi da obeležava stvaranje jugoslovenske države kao najveći istorijski domet svoje političke i intelektualne elite, mogla bi da obeleži 1948. kao jedinu godinu u našoj istoriji koja je imala svetskoistorijski značaj. Ipak, Srbija obeležava samo aneksiju Vojvodine, jer je to poslednji ratni dobitak koji je uspela da sačuva. I to je ta ključna poruka - priča Bešlin.

Kritičari ukazuju i na to da je veličanje Prvog svetskog rata deo već očiglednog trenda negiranja jugoslovenskog antifašizma koji je pobedio u Drugom svetskom ratu. 

- Nacionalistički konzervativci komično i neuko od pre nekoliko godina Prvi svetski rat nazivaju Velikim ratom, onako kako su ga zvali savremenici, jer nisu znali da će posle njega doći jedan mnogo veći rat. Dakle, Prvi svetski rat za nacionaliste i neofašiste mora biti veliki, da veliki ne bi bio onaj koji je zaista i jedini bio veliki, po razmerama, žrtvama, opsegu, a to je Drugi svetski rat - zaključuje Bešlin.

(BILSV, 27.10.2018)



Izjave | Nedelja, 24. 03. 2019. | Komentara: 0

Izmišljaju separatizam u Vojvodini da bi još više centralizovali zemlju

Da li će nešto biti usvojeno ili ne to će odlučiti poslanici glasanjem. Ali ovo je već veliki pomak zbog toga što se praktično od 2002. godine, o Vojvodini se nije govorilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a tema položaja, statusa i samog Zakona o finansiranju koji je prema Zakonu o sprovođenu Ustava,  trebalo je da budu donešeni do decembra 2008 – izjavio je Nenad Čanak
Izjave | Petak, 22. 03. 2019. | Komentara: 0

Izlazak iz gradske vlasti? Sve opcije su moguće

Predsednica Odborničke grupe Liga socijaldemokrata Vojvodine mr Maja Sedlarević izjavila je da LSV ne odustaje od inicijative za smenu zamenice predsednika Skupštine grada Novog Sada Branke Bežanov, koju je Liga u ponedeljak uputila svim odborničkim grupama.
Izjave | Petak, 22. 03. 2019. | Komentara: 0

Svaka kazna za ono što je učinjeno devedesetih u BiH je premala

Svaka kazna za ono što je učinjeno u Bosni i Hercegovini devedesetih je premala zato što je to bilo ubijanje čitave jedne civilizacije, ne mislim ni na jednu etničku grupu posebno, mada su Bošnjaci najviše stradali. Razaranje tog tkiva Bosne, kako se događalo devedesetih, je nešto za šta mislim da nema dovoljno velike kazne, izjavio je Nenad Čanak.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook