NOVI SAD - U međunarodnim odnosima ne postoje emocije, a ako ih ima, one se koriste samo da bi se pričom o njima prikrili pravi interesi, istakao je istoričar dr Milivoj Bešlin u emisiji Radio Beograda 2, „Rečeno i prećutano“, a na temu srpsko - ruskih odnosa: između interesa i ljubavi. Prema njegovim rečima, u 19. veku ideološka platforma srpsko-ruskih odnosa su bili narativi o “pravoslavnom bratstvu” dok se u 20. to nazivalo “proleterskim internacionalizmom”.
Bešlin kaže i da ne treba ići predaleko u istoriju kada su u pitanju odnosi Rusije i Srbije, te da misli da se najdalje može ići u prošlost u 18. vek, odnosno do namere da Rusija dođe na Balkan.
- Balkan je tradicionalno bio pogodan teren na kome bi se Rusija odmeravala sa drugim velikim zapadnim silama. Takođe, on je uvek bio moneta za potkusurivanje i namirenje interesa velikih sila i njihovih imperijalnih težnji – ocenio je Bešlin.
Osvrćući se na Prvi srpski ustanak, Bešlin je podsetio da pomoć srpskim ustanicima nije došla u trenutku kada su oni to želeli i kada im je bila potrebna, već kada je to pogodovalo ruskim interesima. Isto je bilo i sa slomom ustanka koji je direktno povezan sa ruskim povlačenjem. Po sličnom modelu se Rusija ponašala sve vreme rešavanja Istočnog pitanja.
Ruska politika vođena interesima
Bešlin je ukazao i na Sanstefanski mirovni ugovor (1878), kao i činjenicu da je Rusija tada na račun Srbije, na račun njene teritorije, napravila veliku Bugarsku.
- U tom trenutku Rusija je procenila da će velika Bugarska država biti njena najbolja ispostava na Balkanu. To više nije Srbija i da ne treba više da igra na Srbe. Čak su o tome svedočili i istoričari koji su bili naklonjeni Rusiji, govoreći da je Rusija uvek podržavala ili uskraćivala podršku različitim nacionalnim pokretima balkanskih država onda kada je to odgovaralo njenim interesima. Velika Bugarska je u Srbiji dočekana kao “gorko razočarenje”, kako se govorilo. Ali Rusija je i tada bila vođena vlastitim interesima.
Zamrznuti konflikt
- Rusija je danas izolovana, pod sankcijama je zbog aneksije Krima i učešća u ratu na istoku Ukrajine, njoj je itekako Srbija potrebna i opet se vraćamo na interese. I to je ruski kontinuitet - Srbija joj je potrebna da bi mogla da se na Balkanu takmiči sa drugim velikim silama, odnosno sa zapadom. Njen prvorazredni interes u ovom trenutku je Kosovo. Rusiji je potreban zamrznuti konflikt, odnosno otvoreno pitanje da bi preko njega mogla da vrši svoj uticaj na Balkanu, da destabilizuje Evropu, da ga koristi u trgovini sa zapadom – smatra Bešlin.
Kako kaže, na posletku Rusiji je veoma važno da bude otvoreno neko sporno pitanje na ovom području, nego da ista budu otvarana u Ukrajini ili Gruziji, na njenim granicama.
- I to je opet vrlo racionalno, jer svaka velika sila želi da otvara sporna pitanja daleko od svojih granica i da se tamo odmerava, a da ima mir na svojim granicama – zaključio je Bešlin dodajući da se u ovom trenutku interesi Srbije i Rusije razilaze kada je Kosovo u pitanju, jer prema onome što dolazi iz vrha srbijanske vlasti, nama je važno da se reši pitanje Kosova dok Rusiji nije u interesu da se nastavi sa briselskim pregovorima.
(SzILSV, 17.01.2019)